Žena

154 | _ ЖЕНА

Заједничко образовање мушкиња и женскиња.

Питање, да ли ће се мушка и женска омладина заједно образовати и васпитавати, и ако није ново питање, ипак, изгледа, да још није рашчишћено. И то не само код нас, него и у страним великим државама напреднијих народа. | Као што обично бива, младе, нове државе, усвајају скоро по правилу најслободоумније идеје за др" жавне и друштвене установе своје. И млада српска држава је, усвајајући најслобсдоумније политичке идеје и у свима осталим својим државним и друштвеним односима узимала оно, што је најреалније и најнапредније. Тако је то било и са васпитањем мушке и женске деце. Већ пре тридесетину година гимназије у Србији отвориле су своја врата и женској омладини. Ко је желео од женскиња, тај је могао ући у гимназију. Истина, тај број женскиња и у Београду и у унутрашњости није био велики, јер су се родитељи трудили, да првенствено школују своју мушку децу. Много доцније покушано је заједничко васпитање и у Држ. Тргов. Академији у Београду. У основним школама оно је у Србији и раније било, али се сматрало ипак, да то заједничко васпитање и учење треба у доцнијим „зрелијим“ годинама прекинути.

У Држ. Трг. Академији било је пре 1910-те године појединачких случајева, по неколико женскиња примљено је у школу и те су девојке (махом преко 14 година старости, јер се у Тргов. Академију примају ђаци, који су свршили четири разр. гимназије) училе заједно са мушкарцима.

· Од год. 1910. број женских ученика постајао је. из године у годину све већи, тако да је могло бити у паралелним оделењима појединих разреда, и чисто мушко и чисто женско оделење. А било је и мешовитих оделења. То је баш била и добра прилика за