Žena

ЖЕНА | 167

Ратне слике, · (Странкиње.)

' „Одведите нас вашим гостима соба бр. 15.“ рекао је, достојанствено и свечаним гласом, комесар полиције једне купке у Моравској. „Имзмо налог, да их обе

ухапсимо.“ Гости собе бр. 15. биле су две отмене жене из непријатељске земље — Србије, и већ неколило ме-

сеци, пре него што је букнуо светски рат, потражиле су оне лека својој болести у истој купци. Млађа, била је жена педесетих година, коју је тешка болест била срушила и за постељу везала. Њу је: пратила и неговала стара тетка, која ју је као сироче без оца и мајке к себи узела и одхранила. Како није имала своје деце, Олга јој беше и дете и све и сва. Па зар да је она — и ако онако стара — не прати на томе путу и да не буде уз њу и не подвори>

Бурни дани тога страшнога времена, затекоше их у непријатељској земљи и онако већ оронуле и душевно срушене. Олги није било лека — то је и тетка видела — а и лечник јој је, кад га је једном · испратила — из далека напоменуо.

Али „стара јадница још се надала да ће Олга оздравити, те тиме тешила и себе и њу.

Како беху већ пола године ван своје домовине, и како су сви знали, да су дошле тражити лека нису им чињене велике неприлике. Олга је већином провађала дане у постељи, јер болест отимаше све више маха, и рапидно се развијаше. Или што их грађани све ређе виђаху, или из пуке случајности, обузети сами својим бригама — не чинише им пакости, те их усљед ратних догађаја почеше и заборављати.

Али закону се ипак морало удовољити а нађоше се и неке црне душе да их окриве и у сумњу доведу. Мржња национална и верска беше овладала народима, па зар њих да оставе на миру» И ако су сви добро знали, да њих две беху већ два гроба, које никоме

у