Žena

ЖЕНА 281:

и жена и деца. Кућом је овладао дух потиштености. | У њој као да је мртвац био. Туга и сета завили су је у црну копрену.

Тело му је било као испребијано. Оно као да је осећало потребу, да се упути лекару, да тражи лека. и

На душу му се навалио големи терет, као да је грешник над грешницима. Осећао се као човек, који треба свештеника, да му се повери, да му с душе терет скине.

Срце му је немирно ударало. Савест га је мучила, као да је учинио какав страшан злочин. Налазио се пред помишљу, да би требао изаћи пред суца, да му суди као злочинцу.

Бегао би, лутао би далеко од света, да га нико не види, нити да он кога гледа.

Требао би да изађе међу људе. али се не усуђује, јер је недостојан тога.

(Страшан је и мучан мамурлук.

Седео је и мислио тако. Мучиле су га црне мисли и облетале су га као црне птице злослутнице. У томе се пред њим створио варошки редар, позивајући га на полицију. | ;

Блед као крпа, уплашен и застрашен појавом особе од власти, једва је могао да пита:

— Могу ли сутраг

— Одмах самном!

Самртни страх ломио му је кости. Снага му је малаксала. Срамота га је немилосрдно шибала бичевима својима. Неодлучно се кретао. Како ће и шта ће2 Није имао даље способности ни да пита, ни да говори. Покорио се и једва је корачао. Већ је дошао до уверења, да је можда и убица. Једва се осмелио да запита, зашто га зову, но доби одговор од редара, да не зна. |

Стигао је на полицију. Тамо је већ био и крчмар, броћасти Лазар а био је и један од оних његових синоћних пријатеља. Још су чекали на њега. Оног