Žena

222 ЖЕНА

другог није било. Мора да је убијен» Можда га је он и убио — мислио је. Дрхтао је као прут.

— Шта ви све знате2 — настао је строги испит.

Он је гледао несвесно и ћутао је.

— Шта све знате — поново је упитан,

— Не знам ништа... — једва одговори.

— Пе знате ништа» Сад би да не знате ништа2 | „А јесте ли били у друштву ноћас с овим човеком>2. — питаше га редарствени повереник, показујући му синоћњег пријатеља.

— Био сам...

— Па ништа не знате

— Ништа не знам, верујте ми, господине, и молим, реците ми зашто сам позван.

— Пред биртијом „Три Грозда“ нађен је јутрос један човек, тешко озлеђен...

— Ја о томе ништа не знам...

— Пе знатер Може ли бити да не знате, кад се тај на вас позива за сведока. Одлануло му је, кад је чуо да је сведок а није кривац, Да му је рекао и кривац да је, не би се могао бранити, јер је веровао, да би и то могуће било.

— Управо да ми рекосте и кривац да сам, могао бих мислити да сам то, кад...

— Кад» |

— Кад сам био... — није могао да изрекне од стида и срамоте. |

— Шта сте били>

Он је ћутао.

Строго опомењен, да не задржава, него да говори, тешким срцем рече:

— Био сам пијан...

Кад је те страшне речи изговорио, мислио је да ће од стида у земљу пропасти.

Овим срамотним признањем убио је свој понос, своју част и свој углед. |

итровица 1919. Јован Удицки.