Žena

340 ЖЕНА

· њега, препаранда четврте године, а до године сврше нога учитеља, ова непозната вила неће да гледа. Н међутим као што је њега саветовала и одвраћала њ' гова тетка-Нана, исто је тако и њу строго држала · чувала њена мајка. Напослетку он се ипак досетио јад: лепо узео момак тамбуру, отишао у врт, па уз ми звучне гласове жица извија најлепше и најновије песме“ И није се преварио у рачуну; јер једнога дана опа: он, где се с оне стране плота у комшилуку нешто 6 ласа. То је била она. Њему је срце одмах јаче зак цало и чинило му се, као да је лепше и запевао. Сутра дан када је опет тако свирао и певао врту, укаже се такођер и она с оне стране плота. Н Паја с обзиром на своју тетку и њену мајку није сме ни да јој приступи, нити да је ослови. Он је стога. даље свирао и у место какве песме лепо је певао: — Комшинице, зашто се не дате никада видити“ "Желео бих с Вама да се упознам. Молим Вас, ак Бога знате, тражите прилику, па да се нађемо. Она је ћутала и није се показала. Он јој јен даље певао комплименте. И тако је прошло опет н колико дана. Но једне вечери баш када је најлепш извијао арију познате песме „Сунце јарко, не сија једнако“, а на баштенским вратима се укаже његој тетка-Нана. “ — Какво те јарко сунце спопало, еј морег П зар не видиш, да је већ мркла ноћ пала» Негод окани се ти удварања „којекоме“ и иди па лези! Сиромах Паја није имао куд, него се лепо покуп па оде у своју собу. Знао је да ово није краји ће тек сада почети тетка са правим „совјетовањем али на свој начин. И заиста ево и тетке у соб! она поче: - ј — Лепо ти мене слушаш. Још да ми нанесе какву срамоту на моју седу главу. Па зар ти, јада не знаш, ко је она „тамо преко“ > Ј — Ама теткице, упашће јој у реч Паја, та то. "само један ђачки несташлук! 1