Žena

ђе

И НИ Бела а ин

ЖЕНА 341

_— Не трпим ни то, одговори строго тетка, нити ћу икада дозволити, да ми се помешаш с њенима. Јеси ли ме разумео2

— Јесам, теткице, рече Паја.

— Добро. Па сад гледај шта ћеш.

После кратке почивке тетка ће опет почети.

— Да, не знаш ти, синко, шта нас две и наше

"куће раставља. Ми се никада помирити не можемо.

Нисмо се ми јуче разишле, има томе већ скоро три-

десет година. Па онда, свађу је управо она почела.

Лепо смо дотле и мирно живили у овоме селу. Твој теча је онда имао још трговину, лепо се слагао са

"људима, а њега поштовало цело село. Једне године

затим изаберу њенога мужа овамо у наше село за

·" натароша. И они се доселише овамо у наш комшилук.

У прво време смо и с њима у пријатељству живили. А после, она је почела по селу да ме оговара и да ме изазива. Док сам могла, ја сам ћутала и трпила. Но једанпут је и мени досадило и онда сам јој очитала буквицу. Разуме се, да је и нашем пријатељству било

краја. Она међутим ни тада није престала, него ме је и даље вређала. Због тога смо се наскоро и сасвим

_разишле. Али је права свађа и непријатељство тек тада

почело. Рецимо, једно од мојих пилића пређе случајно у њену башту, а она подигне одмах вику и ларму, мислиш појело пиле целу башту. Или мој мацан пређе

у њено двориште, а она метлу па по њему. Једанпут

у мал те га није убила, ма да је знала колико га волим. Онда је дошла комедија са тарабом: видим је

| депо, где она сваки час вири кроз дере овамо у моју

кућу. Е, велим, баш нећеш! Па ти дам направити овај велики зид, а баште оделим са тарабом. Ал не да

· њој ђаво мира, него мало-мало, па кроз баџу из

шпајза вири овамо. А ја онда подигнем тамо голубињак. Због тога нам се и мужеви посвађаше. И ју,

_ каквих је тек онда било комедија! Ако је да се бира

посланик, мој на једну, њен на другу странку. На седницама у општини увек су се посвађали, а већ