Žena

Чувај своје светиње!

Мила моја сељанко, да ти знаш колико среће ти у жуљавим Твојим рукама носиш, у Твојој души од Бога дара имаш, ти би била поноснија и задовољнија. Колико наше село вреди у саставу ове наше драге државе, ти проценити не можеш, ал мораш знати, да ти у главном сачињаваш ту снагу села. Ти Богом одабрана мајко, ти рађаш синове соколове и кћери голубице своме селу, па како их ти дигнеш и научиш животу у најмлађој доби такови ће радници бити селу и држави. Што мајка у душу детета улије то остаје трајно у животу.

Велике су дужности села, а још већеи светије дужности сељанке жене и мајке.

Село је темељ среће зарода и државе, а сељанка мајка упориште тога темеља. Па најпреча ти је сељанко мила, крај свег својег тешког рада на дому и пољу, чувати своје светиње. А што су то светиње» Оно свето народно нашљедство од прадедова од колена до колена, што је народ држало у злу и добру. Прва светиња ти је Богом објављена по светим апостолима, пророцима и вероучитељима, вера у Бога у ко. јој си се родила. То ти је прва света дужност, вршити своје верске дужности: љубити Бога и ближњега, Богу се молити службе божије похађати, постити и милити и свету причест —_ побожно и чврстом вером примати. Па има у нашој држава разних вера — све воде Богу истиноме и свако треба своју да држи а ону свог ближњега друге вере поштовати, јер у верској сношљивости лежи снага наша народна, слога и љубав, без којих нема среће ни благослова божјег на земљи.

Ту своју прву и најпречу дужност, свету Твоју веру усади дубоко и у младу душу свога детета, чврсто и стално, да му је никад нико изчупати не може из груди. Мајка је први и најјачи учитељ, она темеље гради на којој остали васпитачи и учитељи дограђују.

Друга светиња твоја је груда земље ђе си се родила и сав остали крај ђе живи твој народ уза те, то је твоја отаџбина. За отаџбину ваља живети и мрети. Мајке рађају синове и опасују слогом и родољубљем већ из малих ногу, да касније као момчад гину ако треба за отаџбину своју. Да није било јуначких српских мајка, које задојише млеком и љубави за отаџбину своје синове зар би било данас велике дичне отаџбине Југославије. Па сељанко драга угледај се у те сјајне мајке — прабабе и давне претече твоје, љуби своју отаџбину, па, учи своју децу љубити своју отаџбину, свој народ, свог љубљеног краља, који носи највећи терет и бригу за своју земљу и свој народ. Отаџбина краљ и народ то су светиње прве иза Бога. Ти их сељанко и мајко у твојој души