Žena

љуби и поштуј и те свете осећаје пресађуј у душе под-

млатка свога. Тешко мајци, која роди издајицу.

Светиња је упоредо овим твоја породица и твој дом. Мир и срећа твога дома у твојим је рукама. Вредна · домаћица ствара својом вредноћом, чистоћом, штедњом, топлотом и милошћу душе своје рај у најсиромашнијем кућерку. "Ђе дише ведра душа жене у кући, та је кућа попуг цркве храм божји. ;

Уз породицу своју поштуј кумство, побратимство, родбинство све по старом обичају, како она и народна песма опева. Чувати ваља и све своје народне обичаје, као старе светиње, на славама, на свадбама ал не претеривати, по-пратњама, на сијелу и прелу, ђе руке раде уз весео жагор и народну песму. Све је то било у прошлости тако складно, дивно корисно отуд и потекла народна пословица: Весело „срце, кудељу преде! Упоред свих светиња, светиња велика и слика женског поноса твога, јест твоја лепа народна рукотворина, твој дивни вез у прекрасним шарама свих наших крајева, твоје ткање веза и ћилима и све што ти богом 06дарена душа и спретна, вредна рука ствара — не остављај — чувај разрађуј и распредај јаче, више лепше. Тежак је грех занемарити то дивно благо нашег женства, јер га ниђе таквог у свијету наћи нећеш. Твоју дивну народну ношњу 06нови јер си и дична и поносна у њој. Ништа ти лепше при: стајати неће и неможе, а тежак носиш грех на души занемарити најсветији божји дар душе и поноса наше сељанке, којом се ниједан народ подичити не може као наш!

Враћај се прелу и везу по народној ношњи твојим све"тињама, које су уз кандило свете крсне славе исто драге Богу и народу. Бог дарове душе даје, да се извађају и поколањима чувају!

Ти драга сељанко све те светиње у души својој носиш, ти их добро знаш, па на овим редцима из љубави према теби написаних још јаче обнови у души својој: Дужна си свом народу сачувати све велико свето, лепо и народно, чим се његова прошлост у историји истиче и чим га садашњица дичи. Јер се са даровитошћу, топлом ћуди, чврстим карактером и лавјим јунаштвом његово име проноси, а зар да се глас о врлинама, уметности и вредноти наше жене не

чује. — Чувај се тога сељанко мила а то ћеш чувањем својих светиња уздржати за вечно спомињање. ; Загреб. Олга Керниц Пелеш. Момче (Свршетак)

— Богме неће скоро бити кише а требала би позним «укурузима, сад, кад осецају род — рече Драган. — А по чему знаш да неће; — упитах га ја.