Žena

6

које они тамо не кувају. Па како тек ти родитељи морају бити сретни и задовољни кад имају тако добру и послушну децу. Марица и Барица и остале ученице чудиле се опет кад им наша Владимирка из Сандсеве прича како је опет њене задруга велика, јер их има 36 у кући, ретке су данас таке задруге а још ређе да у тим великим задругама влада слога. На првом течају 1929 год. у школи је била Тодорка Спасић из Булачана код Скопља, њихова задруга броји 76 чланова, то је чувена задруга, била сам тамо и уверила се о тојмногобројној зидрузи која личи на једну кошницу пуну пчела. Само на жалост, мало имамо ми сад тих великих задруга,

Браћа ученице Марице Клеменшек из Солчаве

растури их неслога у кући, слабо наше девојке са села воле да иду тамо где је велика задруга, сад траже да иду тамо где је јединац син, слабо желе да живе са свекром и сво крвом, веле са старима се тешко излази на крај. Родитељи су сад у ово време добри само да стекну имање да одране и однегују сина да га ожене, и место да после сатим сином и снајом уживају, они доживе то: да се сини снаја убрзо оделе. Да ли ће се вратити сретно доба, када снаја неће желети да.се одели, него да ужива у пуној кући чељади, а свекра и свекрву да воли као своје рођене родитеље.

ДЈ.

Срећа има крила, а ши имаш очи, Па како је видиш, а ши за њом скочи. — Љубомир П. Ненадовић

пр аи а 2

.

+