Zenit

Opet prelazim u čovečanstvo, Jer ma da je ta radost jedna duhovna suština, i nje je bilo kod Ijudi, Sve i duhovno i materialno, sva osećanja sa svima prelazima prohujali su kroz čovečansku istoriju, Najbolje je, stoga, odmah i bez zaobilaznih, varljivih putera biti prosto čovek, Čovekom sve završava. Šta treba uciniti da se bude éovek? Najbolje je okružiti se vremenom, Živeti jednovremeno sa nekoliko života koji prelaze jedan u drugiKRUGA NEMA ALI SE KRUG MOŽE NAPRAVITI Kruga nema, ali se krug može napraviti. Ko sam ja? Ja ne dolazim do čovečanske svesti о sebi. Ja sam stvorio krug: vezao sam nekoliko odvojenih bitnosti u celinu. Ja sam sve postigao, i sve cu postici, jer ja sam sagrađio, od čega sam hrteo, proizvoljni krug, Sve je kod mene beskrajno logično, jer jedno ulazi u drugo. То je moja od nekud meni poklonjena snaga, za koju Ja nemam nikakve zasluge. То- nije prava logika, Lukav sam, logika dolazi sama po sebi, i naknadno. Koga ja varam? Samo ijude. Ali nikako samoga sebe. Ja nisam kružni duh, ja sam samo duh koji sam izmislio krug. Ja sam duh koji sam poređao svoja znanja u krug, pa se éini da jedno vodi drugome, a u stvari samo je jedno pored drugoga, Nije kod mene srodnost sustinâ, veé njihov poredak, Pomoéu linije, dosetkom prostora, ja sam obmanuo éoveéanstvo, ja sam ga uverio о odsustvu prostornog plana u meni, о prisustvu u meni kozmiékoga plana. Meni je bolno sto ja varam Ijude. Svaka prava kultura onemogućena je sve dotle đok sluéajne istorijske celine budu uzimali za istinu, Kultura je u tome da mi sami uvek možemo vezati pojedinosti, a ne neki linijski, slučajni nasilnik. Ja sam nametnuo jednu vezu, i potpuno proizvoljno, bez unutrašnje njene opravdanosti. A misle da je u sv 4 emu logika, genetička, đinamička, i traže uvor i ponor pređmeta, Šta da činim? Kako da spasem čovečanstvo? I ima li ~spasa"? Učinio sam dakle otkriće: Svi duhovi-stvaraoci radili su tako kao i ja. Zar tica stvara gnezdo od materijala koji mora da uđe u sagradnju? Tica gradi gnezdo, od onoga, što u svome letu nađe, a što je pogodno. Zato i to gnezđo nema svoju dušu a tvrde da ima ~, . , Toliki duhovi „stvaraoei", a u stvari su spajali što im je prvo došlo pod kljun, Izgleda da su ~veci“ ili ~dublji‘‘ ili „posteniji“ oni stvaraoei koji idu iz samih sebe, kao pauk. Paučina je u svakom svome koncu posledica Pa ipak, Sve služi da se napravi gnezdo. Treba umeti. Sve čovečansko jedno je, U pravu su ne samo pauci. I mi orlovi, i mi smo u pravu, Znači, da je i moj krug istina, I svaki je krug istina, Znači da sve prelazi Jedno u drugo.

Treba se navići da ae misli krugom, Kakav sam, da sam, sebi ću uvek naći opravdanje, Takvi smo mi, orlovi. Treba nam gnezdo, mi ga zidamo, U stanju smo, ako ničega ne bude drugog uzeti more, nebo, maglu, oblake, zvezde ***** Ima nešto übilačko u đuhovima paucima, ****** Nema slobode stvaranja. * * Zašto je onda svet? * * Ima u paucima hrišćansko preziranje prirode, * * Svet gubi smisao ako nikome ne treba, Sve je dobro, Sve je upotrebljivo, Sve živi, Sve će živeti , - . ***** Ko nam daje pravo da stvaramo pomoéu ****** spoljalnjega? Pauci ìmaju pravo, tim što po* * stoje. * * A mi? * * Mi smo osvajači. * * Ali je i prirođa osvajač. * Pa zašto ne postiti prirodu? Neka kultura bude prirodna. Od našeg vezivanja možda se ne oseéa ono pravo ■ - • ■ Onda u negaciji samoga sebe! Ne; Pa neka sam kao duh i manji od prirode, ja se morara ispoljiti, a ispoljavam se nasiljem, unošenjem svoga reda u ono sto jeste, Pitam evet: postoji li? Treba n'ajpre sebe da upitam: ~Sme li da postoji taj evet?“ I samo sam u tome. Ali može li se ma šta srušiti? Nije li i to afirmiranje samoga sebe jedna iluzija? Rasiti znači alirmirati, na jedan drugi način, To je spajanje pomoéu mržnje i protesta, kao što je zidanje spajanje pomoéu Ijubavi i saglasnosti. Za duhove nema rušenja. Da bih srušio moram spojiti, da bih znao sta da srušim, A čim sam spojio postalo je, i nerazrušljivo je. Ja sam revolucionarniji no što su rušioci. Za mene je material indiferentan, Odbacujem isto tako lako, kao što i primam. * * * * Moram li ici iz sveta? Dok sam ja u svetu, svet ne ée naéi svoj smisao, Smisao sveta biée u morne smislu koji je sluéaj,, , No ako vaseljena, ili kultura nađe svoj smisao neée imati radi éega vise da postoji, Bolje da ostanem ja, Tada će večito trajati veéiti procès spajanja svega sa svime, Samo je sluéaj besmrtan, Život ée postati besmrtan. Ono, sto u sebi ima smisao umire, mora umreti, jer smisao raste, stari i propada. A ja se ne bojira smisla. Ja sam iznad smisla. Ja vezujem po svojoj éudi. Smisao je nemoéan da me nagna na jednu jedinu određenost, Ođređenost je smrt.

4