Zenit

Šta Ы čovečanstvo bez mene? Umrlo bi. Možda u пекош katolicizmu, koji bi sam sebe našao. Time bi on povukao u propast svoje sledbenike, u dan u koji je tome katoličkome smislu određen pad. Ili bi umro u romantičnom nekom grču. Nedajmo čovečanstvu da se shvati, da se razume! To je smrt! Ja se staìno tražim ali znam veliku tajnu: NEĆU SE NAĆI Neéu se naéi; jer me nema; Jer ja samo vezujera, a vezivati mogu uvek drugaéije. Zato ja sebe tako smelo tražim. Meni traženje ne donosi bob Idem u pojam, to jest u smrt, ali znam: Za mene nema smrti, Neka umre, neka se rastumači svaki moj smisao. Ja éu naéi novu vezu. Ja sam besmrtan, jer ni u čem nisam, Nijedna me katastrofa ne može povuéi u ponor, jer se ja nigde nisam ukristalisao. Ja nisam prisno udružen ni sa jednim pravcem. Ja nisam pravac. Ja sam onaj koji stvara pravce , , , U mome srcu peva Vre m e vremensku svoju pesmu, Vreme svih pravaca, veza, linija, preokreta, izvora i uvora. Vremensku svoju pesmu , . ,

Palais de justice

Marcel Sauvage

Paris

Les quais sont de ciment l'eau mange le ciment Elle emportera le Palais, le Code et la vieille cité Plus d'lle et plus de Prévenu plus de juges Ils bâtiront de nouvelles cathédrales C’est le marché Notre-Dame et L’Hôtel-Dieu l'essain des cloches en mal de miel ici jamais plus vos couplets et vos couleurs sous les coupoles des douzes maisons petits oiseaux et flammes des champs ... et flammes d'un jour.

Marcel Sauvage pripada onim pesnicima dosta malobrojnim - čiji glas rat nije mogao da uguši. Sam žrtva

ovoga rata tesko ranjen u koji je oteran bez svoje volje, neumorno je pisao i pevao protiv njega. Ali pravi Marcel Sauvage nije tu. Nego u dubokim lirskim pesmama i filozofskim člancima gde raspravlja pravo individualizma, Uredivao je do skora La Mé 1 é e najradikalniji individualistićki éasopis koji je celo vreme rata pod raznim naslovima (Au de la melée, Par de la melée), održao stav čoveka, Prvi urednik E. Armand još je u zatvoru, Drugi P, Chardon umro je, I M, Sauvage je morao da poste njih prestane zbog bolesti. Sarađuje u raznim revijama kao ~Action", ~Cahiers idéaliste français" itd, Izdao je dosad zbirku pesama: ~Quelque chose? quelques choses? ..." I sprema zbirku; „V ouyage en autobu s". Pesrna „Palais de justice" koju štampamo, deo je ove poslednje zbirke!

Evropski Pesnik Ivan Goll

Boško Tokin

Beograd

Evropejstvo i ekspresionizam vezani su jedno uz drugo. Ekspresionizam je evropska i kozraiéna umetnost (ne samo nemačka). Kao svaka koja ima religijsku bazu, Kao svaka koja traži most izmedu éoveka i boga, most između éoveka i prostora i vremena, Spiritualistiéka i nadrealna ona želi da unosi dušu, svoju dušu, svuda. Kozmična ona želi da obuhvata sve, A to isključuje distancije, To dovodi do u srži i dubine stvari, bića i problema. То donosi stil, (Ekspresionizam se rodio i iz futurisma i kubisma i ostatili težnja za stil.) Novi pesnici pevaju sumrak jednog sveta i poéetak jednog drugog. Penjanje, Rađanje. Naéine koje izvode u penjanju; Akcija, Dinamizam i Sree. Otuda toliko poleta, intenzivnosti, erupeije. Krika i monumentalnosti. 1 ako je ekspresionizam imao izvesne spoljne pobude on je on koji nas vodi modernom klasicizmu pre svega nemaéki. Glavni zastupnici poznati su; В a r 1 a c h, L R, Becher, C, Edschmied. Ehrenstein, L, Franck, Ivan Goll. Hasenclever, Hoetger, Kandinsky, Kokochka, Lembruck, F. Mark, Noia e. Ru biner. Stramm. Werfel itd. itd. * Jedan od "najglavnijih među njima njih koji pevaju; „Doživljaj, formuliranje, deio" neosporni ogromni talenat i jedan od najdubljih savremenih pesnika je IVAN COLL.*) Alzašanin po rođenju on spaja u sebi najbolji *) Dela: Der Panamakanal (1913) / Elegies internationales (na îrancuskom 1915) / Requiem (1917) / Der Neue Orpheus (1918) / Dithyramben (1918) / Der Torso (1918) / Die drei guten Geister Frankreichs (1919) / Unterwelt (1919) / Coeur de l’ennemie (1919 na francuskom antologia nem. pesnika. Paris) / Herz Frankreichs antologija fr, pesnika (1919) / Astral (1920) / Die Unsterblichen (1920) / Die Chapliniade (1920) /, Vidi i; Menscheitsdämmerung, Herausgegeben von K. Pintus (antologiju ekspresionista i druge anlologije). Coll sarađuje na: Die Aktion, Die Weisenblätter, Der Forum, Die Neue Rundschau. Die neue Schaubühne, Das Tagebuch, Die Erde, Clarté, Action, Esprit nouveau. Les Llumbles. Revue de l'Epoque etc. Clan je glavnog komiteta grupe „Clarté", Sada mu je 32 ili 33 godine.