Zenit

francuski i nemački duh. Zbog jednog i drugcg on je pre svega evropejac, Postoje više Ivana Golia: I. G. pesnik, L G. kritičar. L G. dramski pisac, L G, propagator evropejstva. Za vreme rata njegova uloga počrinje propagiranjem evropejstva, Dobar evropejac on prevedi francuske pesnike na nemački. I nemačke na francuski. Pesnike istoga duha: evropskog. Dobar evropejac on se interesuje za sve evropsko. Za sve sto je dobro u Evropi, Našu poeziju novu pozdravlja kao ~buđenje nove aurore“, Naročito ceni К г 1 e ž u. „Elegies internationales“ spadaju u sasvim prve rnanifestacije čovečanske savesti za vreme rata, U samom početku klanja peva: Herojski narodi Vi koji tražite vašu veliku bitku Vi izgubiste najveću: Evropu Tada je (1915) bitka bila izgubljena L e n j i n, Frotzki, Lunačarski, Zinoviev bili su još samo emigranti. Sa još nekim pesnicima, piscima, Goll je pesnik tragedije pokoljenja i tragedije jedne kulture i nade; Evropa koja je postojala sve više i vise Torzo, Žrtve su ogromne. Valjalo je pevati „R equi um für die gefallene von Europ a“, Graja evropskog cirkusa ugušivala je krikove ugnjetanih, Krikove je jedino pesnik čuo. Krikovi se na kraju pretvore u jedan oratori), Pesnik vidi mir i čuje kako masa peva: Svaki od nas nosi nebo u prsima, U „Requiem“ Goll izražava ideju da je pesnik nosilac novog raja i novi orfej, „Der Neue Orpheus“ peva dolazak toga novog Orfeja koji ostavlja prirodu, samoću, životinje i sdazi u pakao današnjice. Prethodnik svih pesnika došao je da peva „dobru staru pesmu о dobroti“, Svirku njegovu svirku prirode niko ne sluša niti razume, Evropa-cirkus graji, Orfej postaje muzičar (da bi zaractivao hieb) i postaje prvi violonista u orkestru, Vraća se u prirodu ali nema više spokoja. Uspomene iz pakla ne daju mira. On treba prvo da pronađe svoju harmoniju, sebe, i da se oslobodi, pa da oslobodi drugo, To će se desiti posle vekova kada umetnost Orfeja postane i religija. Kada je Goll pisao Orfeja on još nije sasvim našao sebe, Još je bilo utopije, Zato avantura Orfej-Goll se ponavlja u delima. Sve dok ne dođe do Charlota, do novog stila: KINEMATOGRAFSKE POEZIJE, Gledajmo puteve i postepeno približavanje, U „A 1 p e n passion" (zbirka Dithyramben) peva čoveka koji živi gore u Alpama u samoći. Promatra svet odozgo. Ali taj čovek nije Nietzsche i visine mu izgledaju hladne. Sdazi među ljude koje je ostavio, I u ovom delu napušta se samoća, jer je jaka težnja ka Ijudima i bratstvu. Danas Ijudi grade i zbližuju se, Osećamo p о к r e t koji nas tera da se sjedinimo, Taj pokret nas približuje, „Р a n amakanal" je simbol moguénosti bratstva, To je još jedna nova kapija koja se otvara. Da, ali dotle, dok se sve kapije ne otvaraju, dotle se vise ruši no sto se gradi, dotle Evropa postaje ~T orso“ коте su polomljena rebra, noge, razbijena glava, otsečene ruke; „коте su Ijudi jedino ostavdi sree,“ To je međutim dovoljno da u kontaktu sa jednim čovekom Ijubavi t, j, pesnikom oživi Torso. Evropa je još fragmentarna: „Torso“ je simbolično delo, Evropa je još „U n t e r w e 11" (o tome su i drugi pevali, to znaju mnogi), Zbirka „Unterwelt“ sađrži niz objektivnih sintetičkih, ekspresionističkih pe-

sama, Razni momenti šarene današnjice pevani su izvesnom religioznošću, I težnjom da se pronalazi đuša u objektima, „Astral“ i „Die Ghapli n i a d e“ najvažnija su dela Ivana Golia i ujedno kapitalna dela moderne poezije, One su rezultat logiénog razvoja, Centralne njihove ideje su; „VRAĆANJE“ ČOVEKU AUTOHTONU, EVROPO-AMERIKANCU, Potrebno je konstatovati jedinstvo koje vlada u njegovim delima. Potrebno je uveriti se da je kritičar i pesnik jedno isto. I jedno i drugo hoće: individualizam jaк i h i bratsku umetnost (brüderliche Kunst), „Svet počinje čovekom i završava se u čoveku.“ U „Die drei guten Geister Frankreichs“, Goll ispituje tri početka nove umetnosti, tri glavna duha i „vode" moderne Francuske: Diderot- a, Maliamè-ai Cézanne - a, (Ja bih dodao još Stendhal, Flaubert, Gaugauin i još možda koga). Enciklopediste i Diderot bili su u svoje doba evropejci, „iznad melée" kao sto su Verhaeren, Jaurès bili, kao sto su Romain Rolland, Bazalgette, Barbusse, G, de Laça z e-D uthiers, Martinet itd. Duh Diderota, to je duh „malih“ revija avantgarde: Les Humbles, La melée, La Forge, La Caravane, Demain Vivre, Cahiers idéalistes français, Soi-mem e itd, (Izlaze još: Les Humbles i Cathiers idéalistes fr,), Duh njihov je borba za umetnost i za čovečanstvo, Duh Cezannea to su kubisti, „Umetnik-stvaralac brat je boga“. Cezanne je „brat boga“ jer je stvorio „nove vrednosti novim realnostima.“ Njegova umetnost kozmiéna je, afirmativna i proročanska, duh i materija „nešto između fizike i metafizike“. Danasnjx umetnici: Picasso, Bracke, Derain, Léger, Gleizes, Metri nger, Delaunay itd, nastavljaju njegov apostolat, Mallarmé je „Cezanne poezije“. Time je okarakterisana njegova uloga, Njega nastavljaju: Apollinaire, Jacob, Dermée, Cendrars, Cocteau i drugi „surrealiste“, Svi su oni ako ne uvek rezultat, a ono put ka totalnoj umetnosti ka umetnosti koja je ~veza izmedu éoveka i boga, između jednovremenog i večitog“. Го je bratska umetnost, To je poezija Ivana Golia, * „Astral“ je postepeno izlaženje iz ovog doba i približavanje novom smislu, Felix (junak pesme. Astral je 1917 prvo publikovan pod tim naslovom, Izdanje iz 1920 znatno je različno od prvog) je prvo našao smisao u песет što vidi da posle nije; Svi Ijudi se smeškaju i ja ću se smeškati vetar vetru, čovek éoveku ali Vera-Cipele su najbolje, On, prodavalac u jednom magazinu, uhvatio se za VeraCipele kao ~u svoj sopstveni laso“- Ali ne dugo jer vreme i raznolikosti ga vuku nekud, Kuda? Felix pati, Felix neée da pati, Hoée da bude nešto, da bude aktivan, Kako i sta? Revolucionar iz übeđenja Mizantrop iz Ijubavi ka Ijudskome Rei Barikada ultramarin prava je i dopada mi se. „Astral“ je simboličan za nas koji hoćemo nešto. Neku aktivnost i koji bi hteli bili direktni, jednostavni danas. A to je najteže, Jednostavnost znači stil. A zbog stila treba doći do jedinstva, Biti umetnik-genije, Charlie Chaplin koga će pevati „Die Chapliniade“, Felix još teži, Nezadovoljan je:

6