Zenit

osnovna intuicija je nešto novo, nešto sasvim lično originalno, a reč i ројаm su opšte, društveni i nesposobni su da izraze svu novinu osnovne intuicije, Bergson daje uvek isti odgovor, ali se oblast ispitivanja, tačka posmatrana, izraz stalno menjaju, U Essai sur les données immédiat de la conscience problem je psihološki i odgovor je vrlo dobro poznat; u oblasti duha predviđanje je nemoguée, Svako stanje svesti jeste jedna kreacija, nesto sasvim novo i originalno, koje je nemoguée predvideti i dedukovati iz predhodnih stanjâ svesti, U oblasti dubokih psiholoških činjenica nema primetne razlike između predvideti, videti i delati, Ovde predvideti znači predvideti i predviđanje, kao saznanje nečeg što će tek doéi, nema nikakvog smisla, U I’Evolution créatrice, problem je biološki i ono što važi za duh, važi i za život: njihov je psihološke prirode i svest i život su korelativni. Nemoguće je predvideti razvoj života i ako smo dobro razumeli Bergsona superiornost čoveka nad ostalim životima nije bila predviđena i bila nužnost, već jedna pobeda, U ovom referatu tačka gledišta je nova; problem je teorije saznanja ili tačnije rečeno dialektički u kantovskoj terminologiji; tiče se jednog paralogizma, jedne prirodne zablude naše inteligencije koja nam spreéava da opazimo radikalnu novinu svakog kosmičkog momenta, To je jedan pse u d o-p robl e m, kako ih Bergson zove, i taj filozof intuicije za nas je pre svega lovac tih zabluda i raznih problema, rušilac uskih i zastarelih kategorija, Zabluda je u tome sto se veruje da ima manje u moguénosti nego u stvarnosti i đa zato moguénost stvari predhodi uvek njihovoj egzistenciji. To ni je istina, a naročito u domenu duha i života. Mi tvrdimo, govori Bergson, da ima vise, a ne manje, u moguénosti jednog stanja svesti, na primer, nego u njegovoj stvarnosti, Jer moguénost intinuira stvarnost, vise jedan akt duha ista stvar koja se dogodila baca natrag u prošlost i čini je tako, da паш izgleda da je cd uvek bila moguéa. Jednom piscu, koji g a je upitao šta misli o pcsleratnoj drami, Bergson mu je odgovorio; „Kad bih znao kakvo ce biti veliko dramsko delo sutrašnjice, ja bih ga napisao“. Začuđenom piscu, na primedbu đa moguénost i predviđanje nemaju nikakvog uticaja na ostvarenje jednog delà, koje mora doéi, Bergson je cdgovorio; , Ja ne vidim, zašto bi buduće delo bilo još od sada moguée“, ~Treba da bude, jer ce se ono ostvariti“, „Nikako“, odgovorio je Bergson, , ono ce biti moguée, ali ono nije (elle Г aura et e, mais elle ne Test pask Ako jedan čovek od talenta ili genija stvorj jedno delo; postavsi stvarnost, ono retrospektivno i retroaktivno postaje moguée. Ali ono nije, ono ne bi bilo nikad moguée da se taj covek nije pojavio, Zato ja tvrdim da ce ono biti moguée, ali da to nije“, U isto vreme, nastavlja Bergson, dok se stvarnost razvija (jer kosmos po Bergsonu nije dut jednom za uvek), Nepredvidljiva i uvek nova, njena se slika reflektuje nazad u prošlost i tako nam izgleda da je od uvek bila moguéa, ali u stvari ona je to uvek u tom momentu postala, I zabluda se produžuje i pošto znamo da ée buduénost postati sadašnjost, mi tvrdimo mime duse da se buduénost nalazl već u sadašnjosti, Zabluda koja se nalazj u osnovi mnogih filozofijâ, svih onih, koje smatraju kosmos kao ostvarenje jednog plana, U stvari, treba vise da bi se dobila moguénost, nego li stvarnost, vise za svakog éoveka u ogîedalu nego H za éovfeka samog, Ima jedno drugo znaéenje moguénosti, ali koje nema nikakve veze sa predviđanjem, Hamlet je bio mogué bez sumnje, pre nego ga je Shakespeare napisao, ako se pod tim razurae da nije bilo nikakve smetnje njegovom ostvarenju, U tom stanju zove se moguée sve ono što nije nemoguée, ali se iz toga ne može zakljuciti da je ono što ée doéi predviđalo, kao da je ostvarenje nekog u napred određenog plana.

To što važi za jedno ümetniéko delo, može da se povodi za istu prirodu, koja stalno proizvodi nove vrste i individualnosti, jedinstvene i uvek nove, U oblasti duha i života, koji u osnovi jedno isto, vlada radikalna nepredvidljivost i ovde treba govoriti uvek o biéima koja nisu nikako ostvarenje moguénosti kao planova koji su veé unapred postojali. Život je uvek u pokretu, uvek nov i cija se evolucija ne može predvideti, Buduénost se ne nalazi veé determinisana u sađašnjosti, koju treba samo eksplicirati, veé ona ée biti proizvod naše delatnosti i delatnosti svega oko nas, Ona ée biti jedna kreacija, Originalnost teze je oéigledna, Paradoksalna, éak apsurdna za neke. Primedbe ne dostaju i ima ih prepuno. Bergson ih je bio svestan i njegovo delo je imalo isto toliko da pokaže da teza nije apsurdna, kao što izgleda na prvi pogled, koliko da izloži samu tezu, Bergson je na kraju referata nadvikao znaéaj teze za moralMi bisrao hteli da podvuéemo znaéaj teza za Estetiku i savremene socijalne problème, gde su mnogj nesposobni da vide, kako kaže Bergson, radikalnu naviku svakog kozmiékog momenta, Bergson nije više idol, Nije više iznenađenje i zato nije vise ni u modi, Ali on je on ušao duboko u modernu filosolsku svest i time tek poéinje njegov pra v i uticaj, S plašnjom ispisujemo reé uticaj, Reé, nejasna dvosmisleia i zloupotrebljavana. Prema filozofskoj literaturi, izgleda pa i da se može formulisati zakon u domaku uticaja, parafrazirajuéi Huma da ma tko utiée na ma kog a, U filosofiji ima postreka, ima pokretaéa, Uticaja u bukvalnom smislu nema, Kant je definisao najbolje uticaj u filozofiji kad je kazao za Huma da ga je p r ob u d i o iz dogmatičkog sna, I istoričari mnogi greše nemajuéi pogodbe jedne filosofije sa samom filozofijom, delo v e sa celinom, Bergson je doprineo vrlo mnogo filozofskoj modernoj atmosferi. Ipak filosofirati danas ne znaéi bergsonizirati, ma da ga niko ne može mimoiéi danas u filosofiji.

MIERENDORFF: HAETTE ICH DAS KINO

B. Tokin

Neobično interesantna knjiga jednog neobično interesantnog čoveka, Mierendorff predlaže kao rešenje mnogih pitanja kinematograf. ..Kinematograf kao sredstvo vladanja nad Ijudima,“ Veé dosada kinematograf se pokazao kao vrlo dobro sredstvo propagande, Np. za vreme zata u Francuskoj filmovi za ratni zajam, protiv Nemaéke, lilmovi u dejstvu sumarena, U Njemackoj razume se isto protiv Francuza. Bolševici upotrebljuju kinematograf kao odliéno sredstvo propagande, Svaki propagandistiéki voz ima svoju biblioteku, gramofone i kinematograf, U nauci, športu itd., svuda kinematograf odliéno pomaže. Zašto ne bi on bio sredstvo onog čemu najviše odgovara; Širenju ideja> Kinematograf je internacionalan, veé i z b o g toga, što su u njemu pokret, raimika i ne rec, govori, Internacionalno treba da bude to i u pravom smislu izražavajući ideje, Mierendorff je pisao ovo: , Ko poseduje kinematograf vladar je sveta,“ To ée reéi ko poseduje ideje vlada, Ideje poseduje kinematograf, Preko kinematografa Ijude ée vise osvojiti ideje nego preko knjige, Prvo zato što vidljivo, viđeno mnogo vise deluje nego opisano, A drugo zato sto bi u tim filmovima igrali glavne uloge oni gluraci i glumice koji su omiljeli publici. Ja se seéam, da sam u Parizu gledao jedan rđavo sastavljen propagandistiéki film protiv boljsevika u kome je glavnu uîogu igrala Norma Talmadge, (Ime totalno nepoznato Jugoslaviji, naravno). Komad je bio rđav, tendencija blesava, ali Norma Talmadge tako lepa, njene muke (i igra) tako reaine da još malo ne postah malodušan, Treba dakle da idejne filmove igraju dobri glumci i preko njih, po-

13