Zenit

moću njihovih lica photogénique i njihovih pokreta ulaze ideje, euritmija itd, u nas, Kosmičke filmove u kojima bi bio najdublje čovek! Whitraanove neke pesme prosto samo igrati poraoću glumaca i onda bi čak ono što izgleda ređanje samo kod njega, kad govori o mestinu, varošima itd,, dobilo novog sraisla, i impulsivnosti, Budućnost kinematografa je k o zmič n a, Kinematograî je po svojoj osnovi dinamika i pokret, pomoću njega moguća je spiritualizacija materija i materializovanje spiritualizma, Dakle nova ravnoteža, Knjiga C. Mierendorffa, koja stavlja pitanje (na koje odgovara) što bi Ijudi od vrednosti, Ijudi od ideja činili kad bi imali u švojim rukama kinematograf, ne treba da ostane samo knjiga, nego ima i da se realizuje, A pošto se, bar dosada, u kinematografu sve realizovalo, to se nadam da će skoro početi nova era umetno st i.

KABINET DR. CALIGARIA,

(Ekspresionistički film u Zagrebu i Beogradu.) Začuđenje publike bilo je isto u Beogradu kao i u Zagrebu. Smeh i nerazumevanje, ali vrlo često i zastajanje daha jer ma koliko film izgledao publiai ekstravagantan, dubina njegova i umetnost mora zahvatiti svu publiku, Kabinet Dr. Caligaria ekspresionistički je i po sižeu, naročito po režiji i po igri glumaca, ma da svi nisu bili sasvim u stilu, Ali Veidt, Werner, Krauss, Lil Dagover, Jannings bili su odlični, Naročito Werner Krauss u ulozi Caligaria, Maska, igra, kostim, kretnje, ceo čovek bio je ekspresionistički, I oni mnogobrojni koji svaki čas kažu: ekspresionizam i ako ne znaju što je, mogli su sa da videti ga u filmu. I upamliti ako mogu, Werner Krauss i C, Veidt imena su koja treba zapamtiti. Sa filmom o ~Dr. Caligariu , počelo je nešto novo kod nas. . P. S. Upozoravam one koje interesuje pseudonim Filmus da sam pod tim pseudonimom vodio kinematografsku kroniku u ~Svetskom Pregledu“ a da ne vodim vise pošto sam istupio iz redakcije, Kinematografsku kroniku ~Svetskog Pregleda“ međutim i dalje netko potpisuje ~Filmus“. Ima dakle Filmus i Filmus, ima dakle i „morala“ u „Svetskom Pregledu ,

MARCEL SAUVAGE; VOYAGE EN AUTOBUS,

Zbirka najnovijih stihova Marcel Sauvagea od kojih _su neke sasvim ekspresionističke. Sauvage ima nesumnjivo mnogo talenta, prilično elana i lirizma dosta filozofskoga u sebi, i osećanja za formu, Ali, se ovde, onde, primećuje nestabilnost i nesklad. Marcel Sauvage je još uvek vise jedna moguénost negoli realizacija. „Voyage en autobus“ jedna je samo, najnovija etapa njegovog puta koji je vrlo često i naš. K pesmama nacrtao je Max Jacob četiri simpaticna iako malo naivna crteža, Oprema je ukusna, (Izdanje 'Liber'.)

MISAO; ANTOLOGIJA itd.

Izgleda da je teorija G. Tardea o imitaciji tačna- G. Bogdan Popović sastavlja antologiju sa predgovorom i pogovorom, uredništvo 'Misli“ čini isto. G, Bogdan Popović sastavlja antologiju sa uvodnom pesmom i završnom pesmom, Gg, urednici rečene revije čine isto. G, Vojislav Ilić mlađi sastavlja kupusaru koju on zove antologijom. Primer je zarazan i gg- Pandurović i Živojinovié urednici ~Misli“ sastavljaju jedno čudovište, yrstu kupusare koju oni zovu ~antologijom najnovije lirike, Mogli su je zvati jedino ~antologijom pesama koje su izasle u ~Misli.“ Jer antologija u kojoj je Crnjanski zastupan sa jednom, doduše dobrom pesmom, a gde nsu zastupljeni: Cesarec, Krleža, Micić, Petrović R, Vinaver i dr, nije i nemože biti antologija najnovije lirike.

Antologija o kojoj govorimo, u stvari je antologija promašenih pisaca, Najvise je u njoj pesama Desanke Maksimović, Redom dolaze: Massuka (čiji je to pseudonim?) Vasiljev, tj, Vasiljević, Miličević itd, Sve neznatne, blede, figure koje je pronasla ~Misao“, Ona se tim podvizima hvali: time, razume se, daje sud o sebi, „Misao“ i antologija njena je bez ikakove vrednosti, Na oko 80 pesama ima 5—6 dobrih, Od 28 pesnika od čijih pesama, objavljenih u ~M isao“, ima 5—6 boljih i dobrih pesnika i ti su mahom zastupani slabim stvarima, Tako n, pr, pesme Svetislava Stefanovića ne spadaju u njegove najbolje, Tako je i pesma R ank a Mladenov i ć a slaba, Medutim on ima i vrlo dobrih, Antologija ~Misli“ dokaz je nekulturnosti neukusnosti i manjkanja kriterijuma i smisla za kritiku.

ROMAN DUHOM SIROMAšNOG MLADIĆA,

S ovim

rečima sve je rečeno, što se može reči o bednoj knjizi G, Krklec; Beskućnici, roman izgubljenog naraštaja, Izdanje knjižare St, Kugli, Zagreb, Cena 30 K. Naslovni list Pjer, Posveéena jednom gospodinu, Ima 172 stranice, koje se ni uz pomoć aspirina, kokaina ni cigareta ne mogu dočitati, Autor se posve raskrinkao i razgolićio, da osvetla obraz sviju onih ~kritičara“ (Živio Bogdauović Beograd!) koji su ga „otkrili“ i ~književnika“ (Živio S, Pandurović, M, Ogrizović, V, Čerina, A. B, Šimić i drugi) koji su ga štitili i popularizovali. On vama pripada. On je vas [ vaša dika, Živeli! Živeli!

POVODOM PREDGOVORA KNJIZI JEDNOG SNOBA,

Za ovu zbirku „pesama“ napisao je g, Dragan Bublić predgovor gde „ konstatuje“ da je naša prava poeziia u dekadansi, i da jedino Anka Cella sa svojom „knjigom“ Spherés oubliées može predstaviti „ hrvatsku dusu “ . Kod ovolike bezočnosti pero prestaje da piše , , , reč bi imala batina.

ULLRICHOV SALON,

Pošto nismo imali pristupa, to možemo doneti samo ovo iz dnevnih novina: „S večano otvorenje Krizmanove izložbe. Ban gospodin dr, Tomislav Tomljenović otvorit ce sutra u srijedu 20, aprila u 8 sati u večer izložbu novijih Krizmanovih radova u Umjetničkom salonu u Ilici 54, Pristup imadu samo pozvani, Odijelo svečano, Svakako najjasnije svedočanstvo, da je g, Krizman samo slikar! Sve „visoke“ ličnosti i repovi frakova koji nemaju ništa zajedničkog sa umetnosti kao i g, Krizman bili su vrlo otvoreni.

AFRIKANCI

Prvog dana meseca aprila Afrikanci su u Zagrebu „otvorili“ izložbu obojenih platna, Tražili su sunčane „ motive“ u Africi jer u nas nema sunca, Svakako treba otići u Afriku i Španiju, vratili se u Jugoslaviju i postati dobar prodavac „umetnina“ putnika tvrtke Aralice &, Ovo pišemo samo zato, da ne misle Afrikanci i njima slični, da su svi Ijudi u Zagrebu glupi i patentiran] za otvorenja u frakovima zatvorenih očiju, Šulentić je posle ~Proljetnog Salona“ iznenadio jukom i neoeekivanom degradacijom.

BOŠKO TOKIN

BOŠKO TOKIN doputovao je iz Beograda u Zagreb, da što aktivnije i snažnije sudeluje u novo-umetničkoj akciji Zenita i Zenitizma, koji zahvata sve veće dimenzije i proširuje se naročito van Jugoslavije, To pokazuju nove saradnje odliénih prvaka moderne Francusk e André Salmona, Max Jacoba i dr, koji oduševljeno pozdravljaju Zenit,

O Zenitu pisali su van Jugoslavije: „Clarté“ (Paris), „Frankfurter Zeitung“, Neues Wiener Journal“, „Česke Slovo“ i dr, Redakciju zastupa za Paris; Rastko Petrović.

14