Zenit

V PARKU

A. Čebular

Črnomelj

Rido Pájek: advokat Fira Řepek: guvernanta Rido Pájek: představa: Irebuhoborba trde noge vleči v glavi prevračati 30 ulic mačeka lomiti garderoba med klobuki. Fira Řepek: z velikim programem? Rido Pájek : Da, krava bezljali preko mene patiniti čestní járek pasti Novo: plakat kako fižol sejati da črešnje izrastu hvala bogu še dva čika v žcpu (naredi cigareto). Fira Řepek: Bomboni bomboni bomboni . . . najnovejša moda : rdeče—zeleno glaseee— sandali lakasti—lasje presičke vodili na vrvi šetati z njimi po parkih v PARMI izdelovati prášek glavobolni kosti obírali boli boli .., Rido Pájek; polahko polahko polahko uze popravljali kolešcek ostali možgane logičneje Fira Řepek : logika pokopati zapečatiti hiperlogika uničili NE razumete me TEPEC cvetlice v cvetličnjaku brati iztegati noge kosmate na divanu zajahati solnce. novootvorjena pošta drndati črnomelj LOGATEC svečni Rido Pájek: L000... huuuuu glava odpirati: razumeti u slrah polaščati polaščati strah sově sově me strah lase ježili kavarna kavopiti pili kávo citati časopise přeje nič bati leteti leteti lelcti pasti vstali dihati klicati sedeti kadili cigareto. Fira Řepek : Ojoja oj vi stopile mi na kurje oko I Rido Pájek : divni razgled : gnojišče mlaka gnili panju smrdleči zrak ... Fira Řepek: ah oko oko Rido Pájek: pardon gospodična! (ji gledati pod noge potem v oči) kaj krastača kamen poleno žemlja moine očali zdravnik vam dati recept za druge. Fira Řepek : představa 38 Rido Pájek : iti bliskali grmeti muditi frak polikati pravočasno uro pognati godbo odpovedati pijanec opotekati cilinder zakrpati sama iti Fira Řepek: Kost glista šlriga trska vagabund ti... Rido Pájek: (sam sebi:) Lahkonoč leščerba Fira Řepek: Jaz na cedilu ostati Zastor

V. jugoslavenska izložba u Beogradu

Redakcija „Zenita“ žali što ne može doneti o V. jugoslavenskoj izložbi u Beogradu svoje mišlenje. Možda bi „Zenit“ najviše uspeo da odredi vrednost pozitivnoga i novoga a ujedno da nemilosrdno precrta sav balast kóji je polpomagan raznim neumetničkim sredstvima i motivima. Pažljivo prateči svu pripremu oko priredbe putem dnevne štampe mnogo loga nam je upalo u oči što je neminovno moralo smetali jedinstvenoj umetničkoj reprezenlaciji. Nije potrebno spominjati brojna imena nekih nazovi slikara čije slike mogu přistali u album kakove kačiperke, pa da se izdaleka čak iz „hrvatske republike“ s naše sírane izgubi svako poverenje u pozitivnu slikarsku manifestaciju Jugoslavie. Mi žalimo i to što su nekojí slikari siali svoje plačljive lugovanke kroz duge novinske stupce („Politika“) celom zemljom tražeči priznanje od onih kóji ga danas nigde ne mogu dati. To věčno tugovanje odaje veliku slabost onih umetnika kóji pláču i love priznanje po ulicama. Třeba slvarali iz diibokog übeđenja gospodo i bezuvetno nemetnuti svoju volju onima od kojih vi ne б pravom

tražite priznanje. Třeba svojim pozitivním radom prkositi svima a ne sagibati se i tražiti milost priznanja. Svuda nova umelnost slvara se bezobzirno i bez priznanja. Vaša kompromisnost ne daje garancija. Vaša slabost ne odaje snagu. Novi umetnici mrze priznanja onih koje preziru u svojim dušama. Možda ste vi samo zato umetnici da iznudite priznanje? Od koga ? Možda od onih nepismenih i jadnih novinskih prikaza koja su najbednije zrcalo jedne umetničke nevaspitanosti i neznanja. Tu je trebalo obrátili svu pažnju i otelí im pera îz ruku da ne dovode u bludnju hiIjade onih kojí još manje znaju od njih. Mi zato smatramo za dužnost da Vas od Uh diskvalifikatora uzmemo ovde u obranu bez obzira na Vaša děla koja srno viděli samo delomično i koja uza sve svoje manjkavosti ne zaslužuju one đačke „kritike“ sviju beogradskih novina bez iznimke. Ti brojni i uváženi tumači ugušili su toliko pozitivnih snaga a pružali su moralnu záštitu uvek parasitima da ne kažemo šlo drugo. Procitali srno sve što je dosada pisano o ovoj izložbi. Bezuvetno bi lojalno podertali iznimku ali te nije bilo. „Tribuna“ (B. Tokin) je s mnogo dobré volje i najviše okretnosti pokušala da nešto káže, ali Iko da ne izgubi poverenje i u te pisaniie kad taj poštovani gospodin traži od slikarstva intelektualnost a na drugom městu pronašao je da je Tatlinov Spomenik (vidi ga „Zenit“ br. 11.) ekspresionistički itd. Nadalje „Vřeme" odnelo je rekord „stručnjačkih“ mišlenja i opservacija. Gosp. E. N. (Emil Nadvornik) Za svakoga je našao po jedan lepi nakit a svaki drugi je ekspresionista ili futurista (o bože moj znade li E. N. što o fulurizmu i ekspresionizmu osim njihovih imena?) Ui „Radikal“ (Odavič) kóji je valjda u zabuni doneo govor sa koje skupštine u Leskovou mesto přikaž o izložbi. (Glavno je potpis neka se oseti da smo živi.) Stela řeči dalje o onima drugima. Najžalije nam je što dosad nismo nigde našli přikaž veleučenog packala g. P. Vučeliča za koga držimo da če jediní sa „kulturno-idiotskog“ gledišta najbolje udovoljiti kritičarskom poživu kóji če zadiviti čak i g- Marka Cara. Možda i nas kad ponovo budemo usrečeni da pročitamo kako je „zenitizam došao preko Beča“ (Posebna vest „Beogradskog Dnevnika") Tešite se nikad umetnici u našoj zemlji nisu imali priznanja. Još dugo neče ga ni imati. Zato se brinu carevi, vučetiči i ostali ici, vici snobovići.

Pozorište Pomičnih lutaka.

„Istočni Greh" Ljubomira Micića nije prikazivan u zagrebačkom Narodnom Kazalištu kako to misle nekojí što se obraćaju na nas písmeno i usmeno. To je gospodo „Istočni Grijeh“ od maminog sineka Titeka Štrocia pošlo je on ujedno i najrđaviji glumac u zagrebačkom pozorištu. Uvek takovi ovde i u ovakovom slučaju mogu doči u obzir Strindberg, Pšibiševski, Wedekind i dr. mogu samo pod tuđim imenom i u kompilatorskom izdanju ugledati „světlo“ zagrebačke scene. Gospodin Raič kao redatelj otkazao je ovaj puta Ijubav bezbrojnim jastučičima i ako je heredilarno opterečen sa nekim nedavnim krojem kavanske „Die Kunst“ gde smo viděli sličnu scénu. On je još uvek siepi sledbenik svega što je na nemačkom slovu a taj jezik bio je dugogodišnji njegov službeni pozorišni jezik sve tamo do g. 1918. Gosp. StrahinjaPetrovič za koga smo imali prošle godine i povoljnih reci, sam ih je demantovao pošto smo ujedno predvideli i opasnost zagrebačke „genialne" glumačke škole i karijere. Gosp. Papié uspeo je da spase kavansku ležernost uprkos afektovanog lamatanja rukama i afektované patosijade sviju ostalih glumaca. To valjda zato jer je dramski direktor o pe rsk i redatelj g. G a v e ll a kóji je elektrizovan samo baletním nogama i zato valjda što

39