Zenit

fîje pušteni u promet kroz našu zemlju svakim danom i noéi, dotle nemamo reci da branimo zenitistiëku poeziju od »pornografije« koju su pronašle revnosne državne vlasti u svojoj neupuéenosti. A vi radosni, bednî i plitki fcljtonisti i stihotvorci antizenitisti, koji držite da ste spašeni ovom, za vas »velikom pobedom« radujtesja i veselitesja! ZENITIZAM JE РОВЕШО ! Veoma intercsantno je, da nijedan zagrebački dnevuik.

koji obièno zna za svaki dogodaj kakve kabarctske dive, nije dao znaka, da mu je ova zaplena »bezobrazne knjige« (kako ju je okrstio jedan policijski nadstražar) pozuata! Tko zna u ci jim je rukama glavna uloga '( Da nije crua internacionala »božjom rukom« iz Rima stavila svoj pečat na oltar zenitizma? Ili? LJUBOMIR MICIĆ autor »bezobrazne i pomografske« zenitistiëke knjige

LJUBOMIR MICIĆ

EL. LISICKI

KONSTRUKCIJA

KONSTRUKCIJA.

KONSTRUKCIJA. Ovu reč izbacio je prvi u Jugoslaviji »Zenit« odnosno Ljubomir Micić (dozvolitc, da to kronoloski konstatujemo ! ) Najpre u »Šimi na groblju latins k e četvrti« (»Zenit« br. 12.) a odmah potom zauzela je jasnije obeležjc veé kao odreden pojam (od reci do pojma velik je put!) u »K ategorickom iшper ativu zenitističke pesničkc škole«, gde je po p r vi put uоp š te odredena kao bitnost novog pesnistva (Čitaj: »Kola za spasavanje«). Dok taj pojam označava mnogo sire i stvarnije moguénosti novog stvaranja, ko je treba da se ozbiljno ispitaju i razraotre, dotle su se nekoji pisci i novinari požurili pa držeći se reči konstrukcija kao pjani plota, viču u sebi : heureka! Ova reč je dovoljna, da bar za nekoliko sedmica proživu kao »pronalazači«. Тако je na pr. (u prvom redu!) opsednut tom reči antizenitista g. Tokin (nije mu jasno što zapravo označava!) Od V. jug. izložbe u Beogradu pa do da nas, svaki njegov prikaz bilo о pesmama pasatista, bilo о slikama impre-expre-sionista, bilo о skulptorima post-rodenista - kreat je tom istom reci ko ja se ponavlja do besavesnog buncanja. Požurio je čak i napisao nekoliko kitnjastih redova pod natpisom »Konstruktivna pesma«. U svakom i svačem prouasao je »konstruktivizam« (Međutim, prvi put je u prilici (kao i g. Rastko), da vidi u ovom dvobroju što je to zapravo slikarski konstruktivizam!) Ostali (bez zamerke!) takode nisu izostali. Svi nastoje da кradimice budu »pronalazači« i tako sticu pravo ime profanatori ! Ne nabrajamo ostale novine u kojima razni literarui reptili eine to islo i »otkrivaju« na pr. »novu školu konstruktora« - u Francuskoj! Ha. ha bas smo blažena zemlja i šarltana ili romansko-zapadnih hrabonjaka !

II. DOMAĆA ZADAĆA

(Bogami lepo. Pisci koji pišu domaée zadaée nasli su napokon mesta i u zagrebaèkom Narodnom Kazalištu. Isti glumci, isti reditclji, svi isti kao i pred nekoliko godina. (Procitaj nekoliko brojeva »Plamena«. gde je g. K. bljuvao po istom pozorištu i istini glumcima. Otuda smo saznali, da on pišo »nove« drame za jednu noé bas kao domaéa zadaéa). No, kuda ćeš moje vražje pero? Treba pisati о »Golgoti«! Do djavola. već sam naslov tako je otrcan i dosadan као kavanski kapuciner ili universitetski docent. Ali »veliki« dramatičar g. К . . . Ne dosadjujte mi s »velikima« kad su takovi vau naših granica uopšte nezametljivi. Na рr. u Nemačkoj E. Toller koji je sasvim prosečan dramatičar napisao je za 100% boljih draina. (Ta g. reditolju vi ste videli »Masehinenstiirmera« od To liera u režiji К. H. Martina čети uvek kopirate g. Gavella?) Vreduost prosetnih drama je u tome da su bar neumetnirke istinsкe refleksije' života. Negativnost »Golgote«? Papir, laz. fraza. deklamacija. simbolika. nepismenost, ueznanje što je realisticka a što simbolicka drama, uesposobnost zahvata, malovaroška teudencija, nadrifilozofija : neumetnicki praz n i feljtonizam. Drama je pljuvarka proletarijatu u lice poste se Krleža nije mogao ua. njegovoj grbaci podigrnuti onamo kuda je želeo. Pozîtîviiost »Golmote« je u tome sto je ipak davana, kad se već na vagone uvoze prostote i seksualue safalade. (Drzavuo odvetništvo uije pronašio u »Vukodlaku« povredu javnog morala kao ni u Krležinoj kočijaškoj »pesmi« о »Internacionalnoj Evi«. О sceni nеmа sta da se kaže. О imitaorima i pravljeuju scena »u novom duhu« ne govorimo. Za nas je od važnosti st varan je onakovih ljudi kakovi oni u istinu jesu. Drama je »nova« za Jagodinu (i to ne celu pošto je i Jovanče Micić putovao oko sveta!) Dali je g. autor baš u Kristianu hteo dati samoga sebe? U tom slućaju vrednost »Golgote« svakako bi porasla. Za domaée zadaée potrebna je i mena tinta! Najbolju kritiku napisao je nepoznati pisac u »Koprivama« od 11. novembra.

MESNICA PROLJETNOG SALONA

Danas je zatvorena izložba mesa i »aktova«. Doznali smo od zagrebačkih »kritičara« da je ovo bila najbolja izložba

59