Zenit

литарно применити. A ja вас уверавам, да велики део научних принциоа влада y новој уметности, и готово сви њенн закони повезани су такозваним научним законима. Новим уметницима нису непознати закони геометрије, физике, оптике, статвке или машинске конструкције. Све су то елементи, који, без икаквог чуђења условљавају свакодневну равнотежу y техници живота елементи, који су врло омиљели новим уметвицима y њиховим делима, поред сасвим реалнвх предмета из природе: дрва, гвожђа, камена, стакла, мермера, плеха и др. Нови уметници с правом ce спремају на изградњу једне велике, нове a боље епохе човечанства. Па вад je свима познато, да je за разумевање науке потребно знање и претходно васпитање, онда дозволите, да je то потребно и за уметност, бар y истој мери, ако не и већој. Чудна је чвњеница, да сви људи немају претснзвја, да буду ауторитативни и свезналице вапр. y филозсфији или којој фабрици, или y ма којој другој области, док y уметности сваки амал и свахи прсфесср или сваки грађанин без разлике, хоће да има „своје мишлење“ о неприкосновеној исправности и вредности појединих двла. A још je чудније, што y нашој земљи сами уметници, који стварају уметност, вмају мање ауторитета и „право гласа“ од сваког обућара y делокругу свог уваженог заната. Код нас напр. сваки новинарски шегрт долази y могућност да оцењује вредност уметничких дела и кроји несрећну судбвну појединим уметницима и људвма, који увек стоје изнад њега и изнад своје средине. Они су најдрсквји и најпокваренвји крмилари век и онако давно сатрвене лађе наше културе. (Ta књвжари одређују данас вредност песничких дела.) И одавде, y вме свих оних који деле моје мвшлење, протествујем против злоупотребе јавне штампе на штету наших културних мученика без разлике, 0 њима и када ce пише } пише ce речником кочвјаша, који никада није примењен ни на последњег злочинца. За такве новинске садисте већи je Ландри од сввх наших песника, од сввх наших сликара, па чах са њиховим написвма они бацају y сену и легендарну величину Краљевића Марка као и његовог плагијатора Ивана Мештроввћа. За њвх вреди генерално вравило: све туђе je добро или: туђе поштуј своје попљуј ! За њих, по сто пута je вреднији сваки инострани порнограф y књижевности, свако мазало y сликарству, сваки верглаш y музвци, него и један наш стваралачки дух, који стварно носи најтежи терет, једне од најружнијвх судбина y свету. A ако нма и таквих, који раде и y балканским џунглама, несебично, по цену свих жртава a можда и последње жртве т.ј, живота, они то чине херојски, пошто je то својствено и достојно сне великомучне земље, чији су синови данас зенитиств, весници једне нове и светлвје будућности. Надајмо ce ! Свршиће ce

Љубомир МИЦИЋ

Београд

Adolf LOOS - Paris Савремена архитектура Architecture Vivante