Ženski pokret

којим би могао произвести оно што му је за одржавање потребпо, као н.пр. храну, ваздух, топлоту, влагу и т.д. То производи природа за њега. и кад она не би то производила, човек, поред свих својих органа за рад, не бн могао опстати; из чега можемо извести, да његови органи за рад пису удешени за онај рад којим би он себе могао одржати. 2.) Човечији органи за рад подесни су једино за трошење снаге, коју он може најбоље, најзгодније и најлакше да потроши радећи оне радове чијим се производима не може непосредно користити, као што су н.пр. игре, уметннчки и луксузни радови, научне комбинације и т.д. Његови органи за рад удешени су поглавито за радове изван њега, којим он може на предмете из спољашњег света да утиче својим најважнијим органом за рад, а то је умом. Човек може много боље доћи до свести и познатп спољашњи свет, него себе самог; он може тачније израчунати шта се на небу дешава, ио што може знатп шта се у њему самом збива. То исто показују и осећања која наши радови у нама изазивају. Ми много више уживамо кад радимо забавне радове, од чијих производа никакве непосредне користи немамо, него кад радимо корисне, који нам, понекад, тако тешко падају и толико су нам досаднп, да смо скоро несрећни кад морамо да их радимо. Зар није идеал сваког човека; не морати радити за свој опстанак, и живети безбрижно, радећи оно што му се допада? И сами резултати наших радова показују најбол,е за које је радове човек створен. Човечанство је несразмерно веће напретке учиннло у уметности, у природним наукама, техничким и пољопривредним радовима, него у моралу, психологији, хигијени и т.д. По саставу свога организма, човек бн се дао упоредити са једном машином, у којој се производи снага

за рад, али Koja не може том снагом сама себе да одржава. Неспособан да непосредно ради за самог себе, а осећајући прохтеве да ради радове чијим се производима оп сам не може непосредно користити, човек ће увек осећати потребу да ужива производе туђег рада, а, у исто врсме, и да производе свога рада даје другима И кад год се, ма из ког разлога, његова примања и давања не буду могла поклапати и тако удесити да он тачно онолико прима колико даје, и у његовом животу мора наступити један поремећај, чија је најобичнија последица: оскудица потребних производа, а нагомилавање пепотребних. Питање рада није, дакле, само један. друштвен, него је, на првом месту, један природни прсблем, који ствара сам састав нашег организма. Из тог разлога тај се проблем пе може никад решити самим друштвеним реформама, него се мора узети у помоћ и наука. Докле год не будемо имали ту моћ да мењамо природу нашег организма и да га удешавамо према реформама кoje желимо извести, ми ћемо бити принуђени да своје реформе удешавамо према природи свог организма. Ако узмемо човека онаквог какав је он у природи, ми бисмо из самог тог факта што он осећа потребу да може сам произвести, и да, с друге стране, производи оно што не може сам уживати, имали разлога закључити да човек сам собом не чини никакву независну радну целину, него да је само део једне веће радне целине. Као њен део, ои би имао да врши једну функцију којом би се она непосредно користила, а она би зато производила оно што њему треба. По Бергесну би тако биљке, чији су органи за скупљање снаге много развијенији од оних за трошење, вршиле на земљи улогу једне врсте

Страна б

ЖЕНСКИ HOK'PHf

Ерој 2