Ženski pokret

очима, да одагнају мисли које су бујицом долазиле, а које нам није хтела, није могла рећи. Била је увек нежна и добра са ученицама, па ипак сам је видела једном да је планула, планула је зато што је једна богата ученица казала: „Па нека иду оне које имају да плате“, (тицало се неког излета). Она је дрхтала од љутине и казала неколико грубих речи ученици коју је иначе волела. Част је ценила више свега и увек се ослањала на нашу часну реч кад је био спор око нечег. Само у два случаја било је њој неријатно са ученицама, када је давала оцене и када је саопштавала благодејанцима да иду за благодејање; онда је била нервозна и тужна и једва чекала да изађе из учионице Ако је требало помоћи неку ученицу материјално, она је прва давала, она, која је и за себе имала тако мало. Ето таква је била Ружица Стојановић као наставница.

Једна њена ученица ,

Надежда Петровићева

студент агрономије.

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ и смрт Pyжe Стојановић

Живот наше вредне и истрајне сараднице био је и сувише кратак, a крај тога живота и сувише свиреп и трагичан да би се о њеном раду међу нама могло говорити миого, исцрпно и мирно. Иза нас стоји њена искрена, одана и истрајна активност од године дана, а пред нама, борцима за женска права, стоји њена трагедија, трагедија жене уопште, оковане дужностима, лишене права, неспособне да се спусти до морала мужјака, а немоћне да га дигне до морала свога. Ружа Стојановић уздигнута својим идеалима и својим способностима да-

леко изнад просечне жене, ушла је у ред социјалних радника пред којима леже најделикатнији и најсложенији проблеми. Она их је решавала сваким минутом свога живота, и решавала ик је подигнута чела, истрајно и поштено, и својом главом и својим срцем. Неколико тачака из нашег програма привукле су још од првих тренутака нашег заједничког рада њену нарочиту пажњу. Женско право гласа, проблем проституције и заштита детета биле су теме о којима је она најчешће и најбоље говорила. Сећам се нашег првог сусрета. На једном ужем састанку оснивача нашег данашњег друштва претресали смо тачку по тачку нашег програма. Повела се реч о томе које ћемо место дати женском праву гласа. Када сам, не верујући још довољно у пробуђену свест наше жене и у културну израђеност наше средине, предложила да за први тренутак право гласа оставимо у позадини, она је са једном невероватном снагом и сјајном аргументацијом успела да нам докаже свима да баш ту тачку треба ставити на прво место. Говорила нам је: „Како ћете је просветити, како ћете од ње створити новог фактора у друштву, ако јој не пружите средства. Тражите за њу пре свега право гласа, увуците је у јаван живот; нека ту, у политичкој и економској борби сама себи извојује срећнију будућност, нека се кроз политику научи да борбом добије за себе и своју децу све оно чега је закони лишавају, а што јој припада по природном праву. Како хоћете да неко научи пливати док га не спустите у воду.“ И доиста, нико није био истрајнији међу нама у буђењу политичке свести код жене него што је то била Ружа Стојановић. Она није знала за тешкоће и за препреке када је требало спро-

Bpoj 7

ЖЕН С К И ПОКРЕТ

Страна 7.