Ženski pokret

Вам дам такав материјал који he, илуструјући право стање ствари, дати у исто време факта која Вам могу помоћи у решавању проблем! који Вас интересују. Да бих Вас што боље задовољио, ја сам излагању својих опажања, студија и закључака претпоставио давање материјала који Вас не може довести до заблуде. Овога пута шаљем Вам чланак који, ако не преставља довољно Интереса својом темом, он је карактеристачан по времену чије стање излаже и по писцу од кога је. А. Колонтај је први министар жена у Русији и главни бољшевички теоретичар о жени и породици. Чланак се појавио у главном органу руске комунистичке партије ,,Правда‘ у броју од 24 октобра ове године и описује стање после трогодишњег живота Совјетске Русије. И у будуће ставља Вам на расположење своје услуге Д. Ј. Илић Постоји једно питање о коме ми веома мислимо у Совјетској Русији, а међутим 70 питање тешким теретом пада на жену сиромашне класе. To питање је продаја женског тела проституција. Још на првом сверуском конгресу раденица у 1918 год. констатовано је да слободна, равноправна грађанка радничке републике не мора бити предмет куповине и продаје, а међутим, колико се још пролетерских жена наводи на заражени пут просшишуције. Проституција у нашој радничкој републици је непосредно наслеђе буржоаске прошлости, и у колико још постоји код нас неједнакост поделе, беспослица, скупоћа,глад, забаченост и напуштеност деце, подмлатка и младих девојака, у толико he проституција бити неизбежнија, Много помажу проституцији и остатци буржоаских обичаја, који одређују узајамне односе међу половима. Стара породица, ранији брак, пред нашим очима губи своју стабилност под утицајем промена облика газдовања и утврђивања основа комунизма; нови, слободнији другарски и равноправни односи међу половима тек се стварају и слажу. Због тога није ништа чудновато што сада у савременом тешком прелазном периоду од капитализма ка комунизму не само што се проституација не смањује, већ се још

и повећава, узимајући само у неколико друге облике. Карактеристично је да се смањује број професионалних проститутака, и обратно, под утицајем целога низа незгодних економских услова, изазваних општим неуређењем нашег газдинства, расте број радница „совјетских госпођица" и чиновника које „привређују" проституцијом, т. ј. проституција је као помоћно занимање. Такво стање ствари не може се дозволити у радној држави. Проституција не само шири болести, утичући најкобнијим начином на потомство, већ и умножава нерадно становништво, поткопавајући у корену осећање братске солидарности, и другарства међу радеником и радницом, на коме се само и може утврдити комунистичко друштво. У име комунизма и ради својих сопствених интереса свесне раденице морају ступити у борбу с том појавом. Али како да се води борба са проституцијом? Свакоме је јасно да је борба са проституцијом, пре свега, борба са остацима изумирућег капитализма. У колико раденице у свима областима живота буду енергичније помагале Совјетску политику, у толико ћемо пре свршити са остацима буржоаског поретка. Такође је јасно, да догод постоји нерадно женско становништво, које живи на рачун оца или мужа, дотле ће постојати куповина и продаја женских дражи. Једно од најсигурнијих начина борбе са професионалном проституцијом то је увођење по целој Савјетској Русији у најкраћем времену радних књижица. Истовремено је потребно да се обрати нарочита пажња на узроке који често гурају девојку на улицу: напуштеност и усамљеност у младости, рђави услови живота, недостатак стварне помоћи матерама и затруднелим женама, мизеран живот раденица, њихово веома слабо учешће у великим задацима револуције, који обузимају и уздижу душу и срце. Ту у уништавању узрока који рађају

Страна 12

ЖЕНС.КИ ПОКРЕТ

Број 9