Ženski pokret

нису били у могућности да дођу до потребних података. Жена у друштву не бави се само породичном економијом и гајењем деце. Услови за живот, еволуцијом модерног живота, а нарочито услови створени овим светским рагом, приморали су је да се бави и другим пословима, како у индустријским тако и у земљорадничким земљама. У великим индустријским земљама постоји и постаје све већи број жена које су употребљене као раднице, занатлије, чиновници у приватним, самоуправним и државним надлештвима. У земљама земљорадничким велики број жена. обрађује самостално земљу и обрађивале су је за све време рата. Оне се, дакле, појављују као једна друштвена класа, различна од других класа. Између ових жена и људи нема солидарности на пољу економском; зато је потребно женама бирачко право, да би заштитиле своје интересе. Као класа оне нису представљене у парламенту, у коме су иначе представљене све друштвене класе. Садашња држава има разноврсних, културних и хуманитарних задатака који се појављују у многоструком облику, и за њихово решење потребно је доносити и разноврсне законе, као н.пр.: о чувању народног здравља, проституцији, о заштити деце, о заштити девојака, о тајним заводима за порођај, о настави за девојке и децу, о забрани продаје алкохола и т. д. За решење ових питања није довољан досадашњи бирократски систем државни, јер у њихово решење треба унети нечега од интимног породичног живота, a то се може учинити само ако се женама да учешће у њиховом решавању. Колико је ово тачно види се по томе што у државама у којима жене имају политичка права, дакле право да учествују у јавним пословима, под утицајем њиховим донесени су многобројни закони о напред реченим питањима; док на про-

тив, у државама где оне овог права немају, тих закона нема. Тако на пр, у Америци, у држави Wyoming, донесен је закон о заштити девојака до 18 година; закон о аабрани појаве деце на јавним сценама испод 14 година; о забрани давања и продаје алкохола деци испод 16 година; о подизању јавних вртова; у Колораду: закон о школама за мангупе; закон о установи судова за деду (у Аустралији такође); у Утаху.: закон о забрани рада женама у стојећем ставу дуже од 8 часова дневно; закон о установи годишњих предавања о хигијени гајења деце; закон о забрани малолетницима до 18 година да купују, примају или држе код себе дуван, опијум или ма које наркотично средство; у Аустралији: закон о забрани неморалних реклама, закон о кажњавању људи који експлоатишу проституцију, и т. д. Као што се види, у овим државама утицај жена нарочито је велики на побољшање положаја деце, девојака, удатих жена. Без сумње да има и међу мушким бирачима који су за ове реформе у законодавству, али приступ жена на биралиште дао је овоме нарочити полет. Овде је испољен субјективни моменат код жене као нарочито користан, јер н, пр. код питања продаје алкохола, жене су највише заинтересоване за број кавана и пивница, где муж потроши велики део своје зараде и тиме умањи породичну економију, поред тога што услед пића ствара непријатности и распре у браку. Ранији ратови нису тако тешко погађали жене и децу као што то чини модеран par. Модеран par погађа жене готово исто тако као и борце на фронту. ови последњи трпе од „ш т рапаца", граната, пушчаних зрна и бомби са аероплана; жене трпе од аеропланских бомби, бриге за својим мужевима и децом; подносе све оскудице које paт собом доноси у храни, оделу и осталим намирницама, мучења у ропству и т. д. Према томе

Број 9

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Страна 5