Ženski pokret

0 женском праву гласа.

Феминисгичко питање обухвата целокупни проблем о положају жене код модерних народа, који се поставио трансформацијом друштва и његових облика у модерној држави. Он је час приватноправног, час јавно-правног, а час опет економског карактера и питање општег положаја жене у друштву. За решење његово у главном су заступљена два сасвим супротна правца. По једнима који се држе, и под измењеним приликама, строго породичног идеала, жена треба да храни, негује и васпитава децу, т. ј. , да остане у уском породичном кругу, и свако одступање отуда сматрају као нешто пролазно, нездраво и абнормално. Дакле, све односе у животу женскога пола посматрају са гледишта традиционалног породичног живота, па би хтели да га одрже у потчињеном положају према човеку. Други, пак, из супротнога правда, полазећи од веровања да је првобитно постојала једнакост између човека и жене, хтели би да се избрише између њих у друштвеним односима свака разлика, пошто је она наметнута само силом човековом, и то уклањање разлика сматрају као ослобођење, еманципацију жена ) као васпостављање природног првобитног стања, и најзад као победу правде. Као што се види, феминистички проблем много је шири него што на први поглед изгледа, и човек ризикује да у њему залута, ако у напред не постави себи границе. Због овога ми ћемо се овде ограничити само на активно и пасивно женско бирачко право. Питање о женском праву гласа данас је на дневном реду у свима модерним државама. Оно је већ повољно решено у великом делу ових држава, и женске су добиле у многима од њих политичка права, као : у Америци (Wyoming, Colorado, Utah и т. д. ) , Аустралији, ЧехоСловачкој, Новом Селанду, Енглеској,

Белгији, Немачкој, Аустрији, Русуји и т . д. Да ово питање није до сада решено и у осталим државама, и да се још отежава његово решење, разлог треба тражити у традицији, навици и васпитању друштва. Од увек се жена сматрала, па и данас се сматра као малолетна; она не може руковати независно својом имовином, нити закључивати правне послове без одобрења мужа или њеног заступника. Вековима ово је мишљење у друштву стварано и подржавано, да се и најтрезвенији елементи његови не могу од тога да ослободе. Ако вам се некад и деси да са неким о овом питању говорите, чућете само подсмех и шаљива добацивања на рачун жена. Он вас у почетку слуша пажљиво, и ви му говорите убедљиво, аргументишете, дајете јаке разлоге, и на једном он се насмеје и запита; „Говорите ли ви то озбиљно ? Верујете ли заиста да he жена гласати?" и т. д. Друштво је навикнуто да посматра жену у потчињеном положају и сад изгледа врло тешко навикнути га да схвати друкчије њен социјални положај. Ово старо схватање не допушта му да овај проблем без икаквог предубеђења посматра. Због тога многи право гласа жена, као и цео феминистички покрет. сматрају као неког баука који има ако не да уништи, а оно бар да учини пертурбацију у данашњем друштву, Мишљење о женском праву гласа данас је подељено. Према једнима, жени треба дати потпуно учешће у јавним пословима, дакле право гласа као и мушкима; према другима, не треба јој га у опште дати, а према трећима, дати јој само учешће у извесним јавним пословима, као неку врсту васпитавања за политички живот. С једне стране све енергичнији захтеви жена, а с друге отпор надлежних учинио је да се изнесу многобројни разлози за и против женског права гласа. Ми ћемо овде изложити и једне и друге, за читаоце Женског Покрета, који можда

Страна 4

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Број 9