Ženski pokret

покрет преко границе Француске, те се појављује у већини културних држава. У Енглеској почињу у том погледу први успеси поглавито иа економском пољу. Шездесетих година. основано је у Лондону „Лондонско женско друштво рада“, а одмах иза тога основана су многа друга друштва са разним сврхама. Та друштва оснивају опет за женске разне трговачке и обртне школе, као и посредништва за тражење рада. Године 1882 донесен је „Закон о имовини удатих жена“. Уједно се почињу жене прииуштати у разне службе и државна звања. Самосталним женама (удатима не) даје се 1869 год. право гласа за опћинске изборе, a 1888. год. за изборе у грофовијска заступства. У Њемачкој је до почетка двадесетог вијека сва борба била усредсређена на стицање равноправности жене на господарском пољу. To се постизавало већином оснивањем посебних женских института за просвећивање, за прибављање рада, подизањем разних стручних школа и других установа. Почетак тога рада може се обиљежити са шездесетим годинама деветнаестог стољећа. На ријешењу питања запослености жене почиње се интензивније радити 1865 год. након оснивања „Леговог друштва у Берлину", које је добило своје име по првом председнику и оснивачу Лету. Иза тога почињу се убрзо по узору истога друштва оснивати разне друге женске установе и стручне школе. Много знатније успјехе постигло је женско питање у Америчким сједињеним државама, погодовано поред осталог том околности, што је у њима било много мање женских него мушких, услијед чега су више цијењене. Удате као и неудате жене уживају тамо од вајкада много већу слободу и самосталност него у Европи. Њима је дозвољен приступ у сва могућа звања и позиве, тако, да су у том погледу са мушкима сасвим равноправне. Последица тога је да у Амермци жене у наставничким редовима имају већину од двије трећине укупног броја. У свима културним државама заузима врло важно место у борби за равноправност жене питање припуштања жене вишим наукама, као посебна тачка женскога питања.

cтр. 104

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

БР. IV.