Ženski pokret

Без икакове стварне и оправдане подлоге, биле су жене кроз дуго времена искључене од студија на високим школама у већини европских држава. Швицарска је у том погледу прва предњачила. Већ 1867 год, припуштене су у Цириху женске редовним студијама на универзи, тако да је у Швицарској 1903 год. од 5329 универзитетских слушалаца било 1500 женских. У Енглеској почињу се припуштати на универзе женске тек године 1880, од кога су времена преко 6000 женских свршиле високе науке. Током времена припуштене су мало по мало женске на универзе у већини европских држава. Америка се и у овом погледу показала најнапреднија пружајући већ много прије женскима потпуну равноправност и слободу студија. Вићина успјеха који су до данас постигнути у ријешењу женскога питања, постигнути су поглавито пpивaтном иницијативом и одлучном иcтpaјном борбом жене, за њезина човјечанска и грађанска права. Држава као таква односно њезини позвани органи, показали су изузев часне изузетке врло мало смисла и воље за ријешење тога важног питања. Шта више, из законских одредаба произлази да су жени гдје год је било могуће ускраћивана политичка права. Да ли је ово пошљедица тога што, у већини законодавних тјела сједе мушки грађани или који други моменат, не спада у оквир моје данашње теме. Међу државама које су позитивним законима нарочито на пољу приватног права у модерном савременом духу регулисале одношај жене према друштву, заузимају прво мјесто Норвешка, Данска и Шведска. Те три државе предњаче у опште у практичном ријешењу изједначења закона свију културних држава, тако да су већ издале више сасвим једнаких закона Између осталих покушаја за изједначење закона издале су Нордијске државе 1912 год. заједнички „Нацрт закона о склапању и растави брака", Пошто у подручју приватнога права женидбено и нашљедно право играју најважнију улогу, јер су прописима истих жене највише запостављене, то су у томе правцу реформе најпотребније.

БР. IV.

ЖI3НСКИ ПОКРЕТ

стр. 105