Ženski pokret

О уметности Једна претпоставка

1. Главна одлика човечијег рада налази се у његовој способности комбиновања. Човек нема моћи да сам ствара елементе, него може само да комбинује елементе које му природа даје. Ми знамо да карактеристика ствари не зависи од елемената из којих су оне направљене, него од начина на који су они у њој сложени. Ако н. пр. тонове неке мелодије по другом реду сложимо, ми ћемо имати сасвим другу мелодију, али ако задржимо само исте односе, т. ј. исте интервале, ритам и такт, ми ћемо имати исту мелодију, па макар сасвим друге тонове узели. Стварањем нових комбинација човек ћe постављати нове односе међу стварима, даваће им нов облик, тиме ћe у неколико стварати и нове ствари, и у томе ће се састојати његова моћ стварања. Сасвим је природно, да ћe човек, кад год осети потребу, да своју снагу у неком раду потроши, тежити да је потроши у оном раду за који највише способности има, a то је: у комбиновању. Почевши од дечијих игара па до највећих уметничких творевина, сав човечији рад je у главном само једно прављење комбинација. Али ако човек своју снагу за рад најбоље троши у прављењу комбинација, он се не одржава прављењем комбинација, него се одржсава уживањем елемената. Док ћe песник своју потребу рада потпуно задовољити комбиновањем самих речи, гладан се човек неће никад речима заситити. Из тог разлога развиће се код људи две сасвим разне врсте рада: 1) уметнички, који ћe се радити због трошења