Ženski pokret

је за њих била капија кроз коју се долазило до Дарвинизма неба надчовека. Сваког немачког човека, жену и дете учили су: да су они народ који представља А и морају бити спремни да униште све народе под Б и то пре него би они имали времена да униште њих. To је за њих био природни закон. Занемарити тај закон, значило би бласфемију Бога и надчовека. Тако се примењивао Дарвинизам колективно на читав један народ. To се чинило на начин који би могао бити врло поучан за социолога. И овде је тачка коју треба нарочито нагласити. Трансформација такозване народне карактеристике извршена је не лаганим физичким наслеђивањем него брзом променом психичких процеса. Размуљиво је да је, у периоду физичке еволуције појединца онда кад је физичка снага била кључ успеха спол који је поседовао супериорност те снаге, сматран релативно вреднијим за друштво. Па није ли онда очевидно, да се у периоду, кад је психичка еволуција друштва у прогресу треба сполу, који је супериоран у психичкој снази и осећајима, смоцији, идеализму - - допустити да ту снагу употреби у пуној мери своје способности. А та би снага могла бити од велике користи у реконструкцији социалие грађевине. Кад се једном физичка снага не буде сматрала као фактор у еволуцији, престаће наведена корист рата по коме су се разликовали најспособнији. Нестаће и супериорности мушкараца као главних јунака рата. Остаје наравно корист рата као потстрекача на дела пожртвовања и оданости домовини. И ако с ратом унапоредо иду ниске ствари, које деградирају човека, ипак је ствар рата успела изнад свију осталих ствари. Успела је нарочито у потстрекавањњу колективног људског идеализма и довела га до најплеменитије страсти самопожртвовања. Да; па ако се жели пожртвовање за рђаву ствар, тим више се мора желети пожртвовање за добру ствар. Има joш само једна ствар која има толико моћи, да потстрекава човечанство ,на колективно самопожртвовање; a то је религија. Она је најузвишенији идеал, који је икада сједињавао осећања човечанства. У ствари вера жене, као психичка сила, као инспиратор духовног идеализма, наткриљује мушкарца. Рат, чак и као изражај самопожртвовања није никада, а из разних узрока апелирао на жену. To је за њу увек би-

238

Женски покрет

7 и 8