Ženski pokret

ложаја (као и деце), и ако пије образовала једну своју нарочиту партију, чак ни привремено. Управо жена ни у једној земљи није потпуно једнака била са човеком у моменту кад је у њој добила право гласа. Па ипак она није образовала једну нарочиту партију. Она није, чекала удружена у једну политичку партију тренутак док ме буде потпуно изједначена. Она је са поверењем пришла човеку који је пристао да јој се да право гласа и радила заједнички с њим не издвајајући се ни у какву засебну политичку групу. 4. Томе треба додати join и ове незгоде које би отуда наступиле. Такав акт жене би био у правом смислу револуционаран акт према човеку који је био готов да јој да иста политичка права која и ои има. Свеједно је да ли је то учинио што је схватио нужност тога или што је хтео јер је слободоуман јер има виши демократски менталитет. И зар људи не би на то разним начинима реагирали? Утисак на људе био би врло рђав, јер, зар такав акт не би носио обележје комичности и зар такав акт пе би носио обележје нетолерантности жене? Зар такав акт не би пружио људима доказа за тесногрудост жене? Уопште, зар такво понашање не би пооштрило односе између жене и човека, и поред толико још социалних сукоба који постоје, створило још један и тиме замрсило социалне прилике које су данас иначе замршене и биће још за дуго замршене. Све би се то рефлектирало ма психолошко стање жене; оно би је и сувише напрегло, она би се осетила за час изолирана према човеку. Исто тако то би утицало па њен положај у породици, на однос према мужу и деци. Макар и привремено, она не треба да се одваја од човека, већ треба да је увек са човеком. Човек који јој је дао право гласа, признао је жену једнаку себи. И жена иа један такав акт има да одговори на достојан начин; она има да приђе човеку као другу са којим дели радости и невоље у животу, и у политичком животу. Може се шта више peћи да јој је човек дао право гласа под предпоставком да се она у поли-

7 и 8

Наша апкета

249