Ženski pokret

ja, што све даје делу један субјективан израз. Духовити људи многе ствари мало увеличају а многе подреде и њима се мора по нешто одбити на ту духовитост. Али са r. Mauclair-ом није сасвим тај случај. Он је овде помало уметник. Да то није, његова књига би била можда сувопарна, не би била овако течна. Срећом, он у себи сједињује једну уметничку особину да уочи, филозофски укус да промисли и моћ да изрази. Зато он говори уједно као човек, као социолог, као алтруист, као стилист. Зато је његова књига за препоруку. Први део његовог дела Жена мени изгледа да је толико тачан да не бих имао разлога да га уопште аналишем, осим ако то не бих чинио за оне који читају само приказе а не и књиге. Писац овде устаје против заблуда, незнања, предрасуда и бруталности времена, мушкараца и Европе. Ту се говори о удовици и њеним мукама, о привидној и правој дефлорацији, о акту и расположењима која га прате, о верности, лажи и љубомори, о полном незнању (да ли су порок ствари које то нису?) и т. д. Мислим да би сваки савремен човек смео да потпише те текстове, ако не увек због реформи које излазе као логична последица идеја које су у њима, а оно по осуди коју мора човек данашњице да осети, и по гнушању које осећа према нашим заблудама и предрасудама. Са другом књигом, ствар стоји нешто друкчије. Мени се чини да је ту над Mauclair-ом социологом, филозофом и и посматрачем, превагнуо Mauclair песник, духовит човек и стилист. Проститутка Mauclair-ова је једна песма и њој и о њој. Сами наслови појединих глава у Проститутки, то казују. Ево их: двобој човека и проститутке, њено тело, њен стил, њене љубави, храброст, искупљење, њена будућност... Ови чланци су пуни опажања, пуни закључака, пуни анегдота, доказа, објашњења, слика. Њима ништа не достаје да се допадну, али не да им се следује. Оно што им не достаје, то је општи закључак. Човек заиста долази до једне исцрпне монографије, он чита један фини есеј о једном предмету који је збиља за нас људе од чула и политике врло занимљив; али крајњи утисак је чудан. Чудан бар за мушкарца. Он добија утисак као да је проституција једно фатално зло, социална нужност; чини вам се да се то организовано насиље не може сузбити, не може слистити са лица земље. Апсурди за

1 и 2

Књижевни преглед