Ženski pokret

срце, за укус, за оно људско, питомо, цивилизовано у нама, они остају неизмењиве догме за друштвену животињу, за статистичара, за мужјака. Вај! да човек опет поверује у демоне, у vis maior, у оно што је Ђура Јакшић назвао „придељење". Али од овога се мора отимати. Треба осмотрити ствар и с друге тачке гледишта, имајмо право на наду да видимо ствари и мало друкчије. Г. Mauclair се диже против схватања љубави - греха, али он се устеже да размисли шта је натерало човечанство да прими и да се вековима држи тога схватања. Он не схвата да је то била једна нужност финих моралиста, дело пророка, богова и хероја, не разуме тешкоћу старих који су полно питање уздизали до висине морала стварајући због њега религије, како се то мени чини. Али и не упуштајући се у испитивања о пореклу религија, могло би се веровати да су оне постале пре из потребе за моралом, проистекле из цивилизације а не из дубина преисторије. Не примајући то гледиште, коме се бољи духови постепено повраћају, r. Mauclair као да чини „уступке времену“. Он говори о свима могућим заводљивостима само не о оној основној. На страни 104 у другоме делу он говори о гађењу проститутке које она oceћa према мужјаку; на страни 87, истога дела, он се демантује јер говори о Месалинама; на страни 24, опет истога дела, он долази на Ломброзову теорију о рођеној блудници... Али преко те поставке он прелази овлаш и сувише дискретно да би јој дао један значај који јој се, у више случајева, даје. Па чиме нас онда награђује за те своје празнине? Несумњиво подацима, подацима који подсећају на оне старе уџбенике Економије пре Адама Смита, неких грана права пре Русоа и пре Монтескјеа. Он нам пружа прегрштима драгоцено обиље, читаве камаре. Суптилан дух, он нама оставља да их вежемо no својој вољи и по својој памети у снопове. Он нам даје и трагично и комично у проституцији, и лепо и ружно у њој. Узгред он чини и по неки виц на немачку филозофију, на наш морал, на наше схватање. Али, шта мари? он нам даје податке. Познајући добро проститутку он нам је слика тако верно у свим њеним облицима да је и ми можемо проучити као и он; човек, који је свакако много живео, он говори о ономе што је видео. Француз, он говори занимљиво и духовито, као што би да је Немац говорио као медицинар

Женски Покрет

1 и 2