Ženski pokret

Књижевна анкета о нашој жени

Још нам нема анкета; нема људи, који организују изражавање колективног схватања о крупнијим питањима нашег душевног живота. Нема их, можда и зато што је мало, данас, на појутарје Светског Рата, уравнотежених природа које, мирне у души, раде свој главни посао, na с времена на време радо бацају поглед на више и мање суседне области културног живота. Нема анкета, јер немамо организатора анкета, ни сарадника који би ушли у такве организације. Ако је тешко добити од данашњег интелектуалца прилог о једном или другом питању, има начин анкетисања који је много лакши. Кад живи људи ућуте, гробови ће проговорити. Таким гробовима сматрамо ми не само малени број породичних кроника, автобиографија, кореспонденција које се налазе по нашим писаћим столовима, у тако ретким нашим домаћим архивама, него и штампане књиге које су остале непримећене и непознате, при свем том што садрже-најдрагоценије податке, што одлично формулишу наше културне проблеме: њихово мишљење треба искати, њихова сватања треба прикупљати у књижевне анкете. Ову нам је мисао сугерисала књига која није много позната ни највише школованој нашој публици: Детнњство, написао П. С. Срећковић, друго издање, Мите Стајића у Београду 1900. Једва да има српска књига са тако драгоценим подацима о нашој културној прошлости, о нашем животу у оквиру патријархалнога друштва. Као таква, она има, дабогме и културноисторијских података о нашој патриархалној жени у Шумадији. Ми ћемо овде одштампати два места из те одличне књиге ; која су оба славопој жени и њеним способностима које је оспособљавају за равноправност с мушкарцем. Прво се место тиче матере Панте Срећковића, а друго његове мајке по матери. Прво гласи: „Била врућина. Чика легао да се одмори а Беба нешто успремала у старој кући и по клети. С оне стране потока засу се некаква вика. Беба изиђе из клети и упути се вратници да види, откуд долази вика. Ja joj се ухватим за скут и дођосмо до вратнице. Некакви људи сјурише се у поток, па ето их одоздо уз брдо право нашој кући. Међу собом. вичу и псују се. Кад се приближише, оно се једном запекла,

164

Женски Покрет

5 и