Ženski pokret

жене до интелектуалне културе човека и човека до моралне културе жене? Дакле, на овом путу ка феминизму добро схваћевом није извесно да ли жена може или треба да задржи за себе уметност. Ова би хипотеза одговарала само двострукој прећутној поставци Comt-a: Најпре, даће жена продужити, на супрот феминистичким тежњама, да живи као подређена у породици апсорбована само домаћим дужностима, и без поделе рада, супротно човеку; најзад да је жена биће искључиво афективно а уметност појава готово једино осећајна. Ова друга теза, која припада естетском мистицизму извесно је недовољна. Она изражава само идеал једне извесне школе. У ствари, техника једне уметности је дар врло компликован а не чист, спонтан импулс индивидуалне осетљивости. Отуда прва теза нема више привилеговане примене у уметности. Првенство људи у уметностима до данас је јасна ствар. Не могу се опазити врло озбиљни разлози за њихово ишчезавање. С друге стране огромно умножавање рада жениног од 1914 г. изгледа да обећава будућност много пре феминизму индустриском него феминизму уметничком. (превела Стана Тасића).

Ш. Лало

Друштвени преглед

Наша јавност и мере противу проституције

Београдска штампа добила је прилику да се, последњег месеца, у више махова позабави питањем „посрнулог женскиња“, коментаришући поједине случајеве, као последице те „посрнулости“. И идући до апсурдности, како у оцени узрока једном друштвеном злу- проституцији, тако и предлагању мера за њено сузбијање, пронашла је, наша прослављена представница јавног мнења, кривца у жртви, и обилато почастила, не само „саветима“ и прекорима, већ и погрдама и понижавањима најнеподношљивије врсте. Догађај у бифе-у на Малом Калимегдану, место да истави на дневни ред питање о усавршавању или пооштравању мера ради заштите мале и незаштићене деце и о отклањању узрока који рађају овакве злочине, дао је повода нашој штампи да се сва, готово без изузетка, баци на жртву, проглашујући је кривцем; на породицу, проглашујући је сукривцем.

б и 6

Друштвени преглед

169