Ženski pokret

кратије, али je она била верно настављена од великих енглеских романсијера 19 века и она је довољна да овој литератури утисне обележје једног моралног здравља које је одликује од свих уметности континента. Енглески нас је роман навикао на једну породичну доброћудност, на истраживање личних особености супротних уличном шаблону: чист одблесак једног чисто британског начина домаћег живота. Из таквог схватања произлазе последице чисто естетске, на први поглед врло удаљене као; извођење интрига, сажимање и рашчлањавање сижеа, дужина описних пасажа, психолошка дубина, стил и избор речника. Може ли се из ових чињеница предсказивати што о будућности еволуције? Огист Комт држи да ће у доба позитивистичко и дефинитивно, које ће, према његовом мишљењу, он основати, уметности бити само вулгаризација науке осећањем намењена онима, који не могу да се уздигну више; деци, пролетерима и женама. Ове последње ће сачињавати осећајни пол који ћe нормално бити естетски пол кад најзад људске дужности буду рационално организоване: „Од свију друштвених елемената жена је зацело најестетичнији било по својој природи било по своме положају тако утврђеном и развијеном у позитивистичком режиму.“ Зна се међутим да Комт, врло мало феминист, схвата овај развитак само као настављање женине потчињености човеку у једној скроз патриархалној породици. Треба дакле сматрати естетски режим човечанства несавршено организованим, све док већина поетских радова па можда и музичких не буду сачињавали филозофију осећајног пола. Durkheim предвиђа исто првенство жена, благодарећи закону о подели друштвеног рада. Наше функције постају све мање механичке а све више органске: т. ј. оне се постепено диференцирају па били у питању полови, занати или науке. Број радова „женске уметности“ који стално расте, све већа улога жене као романописца у Француској и као новинара свуда по мало а нарочито у новим земљама као Сједињеним Државама; ето шта даје извесну вероватноћу овој тези. Али зар је не поричу пуно других чињеница? Просечно, жене образоване добијају музичко па чак и сликарско образовање више од човековог; а никад се у овим областима није открио ниједан женски геније. Еволуција, не иде ли пре ка сличности двају полова или више мање изједначавању жене с човеком лаганим уздизањем

168

Женски Покрет

5 и 6