Ženski pokret

у савременом друштву представљају повреду јавно-правног поретка, а противу којих треба да дођу казне, као јавно-правна реакција Друштва. Нелогично је и недопуштено издвојити само једну категорију кривичних дела, па према њиховим извршиоцима препоручивати приватну реакцију, дакле јавно-правни пасивитет; а то логички проилази из ове „Балканове“ препоруке. И поред тога, велим, никако не може да се види: из чега би имао да се састоји тај „најглавнији рад наших госпођа“? Ако из васпитно-моралног утицаја, онда према коме? Ако према тој незаштићеној деци, онда је то више него страшна препорука, јер не само да би им то била недовоњна заштита, већ их она унапред означава као кривце, као узрок злу! Ако према мушкарцима, онда би то била једна слаба и безуспешна полумера, јер би моралне придике биле слабе да обуздају одвратне деликвенте, који место стида осећају страст чак и пред дететом од девет година! Или да не мисли „Балкан“ да би то „друштво госпођа“ требало да снабде своје чланице моткама и извежба их у њиховој колективној употреби? И ако то неби било полумера, ипак не би помогло, јер би Друштво, које кривична дела према жени оставља некажњена, врло брзо нашло у тој њиховој приватној реакцији повреду јавно-правног поретка, противу кога би се одмах појавила јавно-правна реакција казна! Остаје, ипак, као једини излаз: борба жене за политичка и друга грађанска права, чија би последица била њено уздизање на степен равноправног друштвеног члана, чији би повређени приватни интерес представљао увек, као и код мушкарца, повреду јавно-правног поретка. А да то до сада није био случај, дао нам је г. Д-р Ђорђе Ђорђевић шеф амбуланте за кожне и венеричке болести у Београду, један еклатантан пример за то, својим написом „Проституција у Београду“, штампаном у Духовском броју „Политике" од ове године. Бранећи горњу институцију од приговора јавности, r. Ђорђевић, и ако доктор медицине, полази изгледа са једног у основи погрешног схватања, чија је погрешност Јасна и за лаике: да се венеричне болести преносе само са жене на мушкарца, а не и обратно ; да само жене могу бити носиоци заразе, ане и мушкарци! Иначе се друкчије никако не би. могла разумети акција амбуланте усредсређена искључиво

5 и 6

Друштвени преглед

171