Ženski pokret

противу жена; док је мушкарцима остављена најпунија слобода злоупотреба, не само јавнога морала и слабости жениног положаја, већ и самих акција амбуланте, у којој је г. Ђорђевић шеф, и коју он брани као чувара јавног морала. У почетку свога написа г. Ђорђевић признаје да је позив амбуланте у „проналажењу и контролисању сумњивог и болесног женскиња.“ А зашто не и мушкиња? Г. Ђорћевић је на то питање одговорио још пре него што му је и постављено: за то што су то све „угледни појединци“, којима се може само то пребацити што се „залажу за поједине женске које у већини случајева то не заслужују“. Поређење пред којим би требала да се замисли свака жена! А г. Ђорђевић пише даље; „Има случајева где се и врло угледни, иначе разумни људи заузимају за најгоре такве женске пашове. Код мене су се, ту скоро за једну исту такву женску лично заузимали и један санитетски мајор и један адвокат и један трговац. Узалуд сам ја предочавао да је баш то многоструко заузимање за једну исту женску најбољи доказ о њеним многоструким везама.“ И добивши тај „најбољи доказ“, амбуланта предузима кораке, врши преглед и прогон из Београда, али само једне стране-жене! А мушкарце, који су собом пружили тај најбољи доказ“, оставља на миру! Над њима се не врши преглед: они су у разношењу заразе имуни!! И кад они „највећи злочин врше“, довлачећи „девојке из разних крајева“.... „а кад се задовоље, сами их бацају на улицу и стварају од њих проститутке“, они су и онда имуни: они ни тада не подлежу ни прегледу, ни прогону ни казни! Могу они и сами доћи у амбуланту да се заузму за те „најгоре женске типове,,, они ни тада неће бити прегледани, Боже сачувај! Ко се још и толико избезумио! Они ће тиме само пружити „најбољи доказ“ противу тих посрнулих девојака“ према којима су они, истина, извршили највећи злочин и бацили их на улицу. Јесте да: „Ништа они не хају за то, што ће од те девојке, кад се они задовоље, постати скитница и пропалица“, али за то су они ипак, у очима г. Ђорђевића „угледни и разумни људи“, чија је сва кривица у томе, што се лаковерно заузимају за те „најгоре женске типове“! Истина је и то, признаје г. Ђорђевић, да они, највећи злочин врше“; али је то злочин за који су одговорне жртве, а двојица не могу одговарати. То Је, знате, правни специјалитет цивилизације Двадесетог- Века!!

172

Женски Покрет

5 и 6