Ženski pokret

како би и она могла разумети. Доситеј се, наравно одазвао њеној молби, и саставио из беседа Јована Златоустог своје прво дело „Доситејеве буквице", које је Јелена, можете замислити и сами „тако радо читала и томе се толико радовала, колико да је сву мудрост Соломунову у она два три табака имала.“ То је Доситеју дало силан подстрек. Почео је да пише, и видео је да је радо читан. И ту, у малом селу Косову, захваљујући скромној поповој кћери Јелени, јавила се у њему силна жеља не само да он сам учи, него и да пише за друге, за кћери и синове рода својега, који су тако жељни науке. А да би то постигао, морао је ићи даље, још даље у свет. Сам се Доситеј чуди како се могао одвојити од дома попа Симића, где се осећао тако срећним. „Љубав и науци морала је у мени силна бити, кад ме је од њих отргнути могла“. Или љубав к науци или безизлазност ситуације — Доситеј већ запопљен, а девојка на удају једно од тог двога одвојило је Доситеја од Косова, и поново га бацило на пут. Дуга је била ера путовања Доситејева. Многе је земље прошао, многа је знања стекао, с многима се спријатељио. По природи кротак и љубазан, био је свугде усрдно предусретан и од људи и од жена. Али ниједна жена није га толико очарала и задивила као интелигентна Енглескиња, госпођа Ливи. Дошавши први пут у њен дом у Лондону, Доситеј је био изненађен како једна жена уме да разговара са својим гостима о томе шта је читала у новинама, о раду парламента, „о Индијакомпанији“, о бродовима који су стигли из Индије, о трговини, о књижевности. Све је то госпођа Ливи говорила „просто, ласно и чисто", шијући стално, и да је Доситеј није гледао својим очима како шије „би’ заиста мислио да она чита нешто из књиге.“ Каква ли су му се у тај мах наметала поређења са српским женама, са јадним неуким, непросвећеним Српкињама, којима je све до 1730. г. било забрањено чак и да ступе у цркву, а камо ли у школу. Пријатељство између Доситеја и гђе Ливи било је најсрдачније. Доситеј је у то време био човек од својих четрдесет година, у пуној снази, у грађанском оделу пре године збацио је са себе мантију, просвећен, обогаћен знањем, и овога пута видимо да се заинтересовао за г-ђу Ливи више можда но што се и сам надао. „Цели божји дан не би марио за ручак, кад би само она беседила, да не престаје." Она је,

-h и 6

Листак

181