Ženski pokret

од своје стране, била према њему љубазна, предусретљива, и под њеним утицајем и њен муж и цела њена околина, својом обилатом материјалном и моралном помоћу, учинили су Доситеју боравак у Енглеској пријатним и корисним. Најсрећнији су часови били за Доситеја које је проводио с њом у дугим разговорима, било на њеном дому, или код пријатеља, или у шетњама по великом граду, или на излетима по околини. Али, и овога пута идила се прекида. Било зато што је Доситеј овога пута играо улогу непозванога трећег у браку породице Ливи, или као што он наводи, зато што га је вукла жеља да да у штампу своје књиге намењене народу, тек он се и сад, тешка срца, као некад од Јелене Симић, отрже и од своје „благодјетелнице, сестре, матере и Минерве", госпође Ливи и целог њеног симпатичног круга. Он одлази из Лондона с дубоким жалењем, заричући се да ће се „од сад крепко чувати, да се с никим живим тако не пријатељи, кад се мора растати и жалити што с њима није до гроба“. Доиста, Доситеју је било суђено да вечито лута, да нема сталног места пребивања, да нема свога дома и породице, с којом би био „до гроба". Пошто се био закалуђерио још кад .му је било 18 година, брак му је био за увек онемогућен. Како је он доцније жалио за тиме, и колико пута. Али је највећма дао израза свом болу због „промашене“ среће када је, дошавши после двадесет година у своје село, затекао своје вршњаке, некадашње дечаке, са синовима на женидбу и с кћерма на удају. И Доситеј узвикује тада очајно: „Ето ти га, иди сад, те се калуђери, пак ћеш ити бити човек на свету!... Пре тридесет година нека се нико за главу не калуђери. А кад му буде толико опет нек не нагли; нек причека јоште десетак". До душе, Доситеј није мислио увек тако о браку. Занесен у детињству причама о мучењу светаца, желео је и онда пође за њиховим примером и да се посвети. Кад му је његов тетак говорио како би желео да га најпре ожени, а после запопи, млади Доситеј, с гнушањем је мислио: „Kora оженити? Мене? Сачувај Боже! Боље сто пута да ме каква свирјепа лавица или медведица с ноктима својима на парчета расгргне, него да ме најлепша српска кћи у своје незлобиве, чисте девојачке наручи загрли!" То своје не бог зна како галантно мишљење о женама,. Доситеј је, као што смо мало час видели, брзо променио. Што

182

Женски Покрет

5 и (ј ;