Ženski pokret

Ту je све краткога даха, све дрхти од жестоке страсти, и наваљују мисли једна на другу, док се све оне скрхају у једну страшну клетву и у једно девојачко самоубиство/ И као што се у народној песми каже: Ал‘ су тешке девојачке клетве, Кад уздишу, до Бога се чује, Кад закуну, сва се земља тресе; Кад заплачу, и Богу је жао. Сви ранији договори црногорских поглавара били су остали без резултата, због бојазни да се не пролива братска крв. Али као да је смрт девојчина ражалила у Бога и људе, и ови се одлучују намах на истребљене потурица, „да чисте земљу од некрсти“. Ето колику је доделио Његош девојци улогу у догађају који је он сматрао за најкрупнији у историји ослобођења Срба од Турака. Док дед Батрићев ћути, сестра јадикује, позива у бој, и својом љубави и смрћу ставља мач у руке људима, који се још премишљају. То је, уосталом, улога српске жене у историји робовања под Турцима. Његош је схватио њену величину, и у класично простим стиховима приказао ју је целом свету. Али медаља има и своје наличје. Није Његош говорио увек само лепо о женама. Он je о њима казао оне, мало љубазне, речи, добациване женама тако исто често као и оне друге, често понављање: La donna e mobile: Ћуд je женска смијешна работа, не зна жена ко је какве вјере; стотину ће промијенит вјерах, да учини што јој срце жуди. И поред идеално чисте сестре Батрићеве, ми у самом „Горском Вијенцу“ имамо Ружу Касанову, која оставља свог мужа и бежи с турчином Алићем. До душе, у делу се донекле правда њено неверство, Касан се назива „бруком неваљалом“, али се ипак њен чин кажњава убиством, ма да је у Црној Гори највећа срамота убити жену. Најзад, ради потпуности, морамо напоменути да је Његош у свом делу насликао не само младу рђаву жену прељубницу, него је говорио и о старој

б H ()

Листак

191