Ženski pokret

културу, тај узима за идеал човечанство, јер је оно крајни субјект културе али које живи и пулсира кроз нацаоналне и друге социалне заједнице и кроз индивидуе. Узимајући такав критериум и такав идеал, ми никако не губимо везе са стварношћу. Истина, кад се посматра један круг социални, једна страна социалног живота, онда видимо како не побеђују најбољи. Али кад се посматра целина, човечанство, онда видимо да побеђују најбољи. Када се посматра један тренутак у историји, онда видимо да не побеђује најбољи. Али кад се посматра еволуција, онда видимо како побеђује најбољи. Нашем горњем ’ идеалу, дакле, одговара сам развитак људског друштва, посматран у великим периодама времена, посматран пре по својој тенденцији, по циљу који постиже, него по стварању тога идеала, по ономе што ће бити, а не по ономе што је у једном даном историском тренутку. То увек важи онда кад је друштво у прогресу. Упоредо с тим иде стварање све бољих услова за културни развитак. Изнутра то бива на тај начин, што се између група постиже све већа равнотежа: трансформација односа друштвених група бива у смислу умањавања дистанце међу њима, проширивање заједничког терена; и што се индивидуа еманципује делом и независно због културне диференциације у разним облицима. С поља пак то бива на тај начин што се шире кругови највиших заједница у којима човек живи, од којих прима и којима даје животне културне вредности. И тиме баш завршава унутра и споља и сама борба коју воде групе или друштвене највише заједнице. То не значи да је увек борба у једном истом облику, или само борба. Али то значи да из природе човека и друштва борбом избијају облици удруживања људи т.ј. да је борба само средство, само импулс а не циљ и суштина човека. Данас изнутра ми стојимо у знаку стварања професионалних и класних организација, а у првом задатку стоје можда културне заједнице, чак и привредне које ће доводити у сагласности све професионалне и класне супротности, при овоме ће интелектуалци имати и могу свакако имати важног удела, јер они ће увек задржавати у извесној мери карактер универсалности. Људи их стварају спонтано и слободно у колико данас класне супротности нису ту слободу ограничиле, али оне добијају ипак и карактер принудности и имају понекад тенденцију да имају и правну принудност. А што

7 g 8

Зашто треба да помогнемо гладне у Русији?

203