Ženski pokret

се тиче спољних односа, Светски Рат, ма колико био фаталан, садржи тенденцију за стварање већих заједница, можда с једне стране посебних удруживања држава, с друге стране преко опште заједнице каква је друштво народа. Стварање бољих услова изнутра и споља значи богаћење људског живота и проширивање материално, интелектуално и либерално. И затим, то значи стално побеђивање граница и препона које је ставила природа изнутра и споља. То удруживање изнутра и споља само по себи значи концентрисање снага за победу природе у себи и ван себе. Али ми смо можда још знатно удаљени. Научно, затим, ми можемо заузети став индиферентности, ако верујемо да је егоизам природни покретач човека (етички егоизам). Одиста можемо рећи: шта нас се тичу патње других људи, па ма биле какве су сада патње руског народа. Међутим, то је и нетачно и површно. Кад не би било узајамне помоћи у животу, не би могло да буде живота у опште? Шта би радило дете без помоћи своје мајке? И какав би био сиромашан наш живот кад не би било љубави у њему? Ја мислим да је највећа трагедија човека који је изгубио моћ да воли и да се брине за друге. Човек је несумњиво једно сложено биће, пуно и ниских нагона, отуда је један од најтежих наших задатака морални. Али у њему има диспозиција за љубав. А њу нам тражи сам живот: саме заједнице чији смо чланови: то је услов да у њима живимо, и изнад свега данас тражи је човечанство, тражи је ради културе и ради нас самих да би достигли што већу дубину живота. Речју, човек је социално и културно биће по својој природи. У име развоја живота и у име богаћења живота ми можемо поставити као морално начело узајмну помоћ солидарност, љубав. И нема супротности у друштву и препона природних које се не би могле савладати кад људско срце има љубави. У ствари ово начело захтева од нас да одржавамо живот и ништа више и респект према свакој индивидуи. Оно има границе а њих ставља сама природа. Човек хоће да живи и зато мора да убија животиње. Истина ми не знамо докле ће човек у том погледу отићи: можда даље него што се мисли. И при томе може му помоћи не његово унутрашње култивисање, него разум кроз науку, као што ће наука можда уклонити рат, учинивши га непотребним или немогућим. Али и да природне границе остану, то је трагедија човека и његове

204

Женски Покрет

7 и 8