Ženski pokret

Па ипак, ни само материнско право нити пак сам брак група не би можда били довољни, да учине да, поред Howitt-a, још и толико истакнутих етнолога, као што су оба јако заслужна испитивача Аустралије, Спенсер и Џилн, или учени заступник упоредне етнологије, Ј. Т. Fracer, и још многи други поверују у ову теорију, да овде није придошао један даљи аргуменат који је особито детаљно изложен код америчког етнолога Л. Моргана, у његовој „Праисторији Човечанства“ (Ancient Humanity, 1870.). Аргуменат овај састоји се у ономе, што Морган назива „Малајским системом сродности“. Систем нам овај међутим зацело није познат као систем стварних сродности, већ у језицима извесних народа постоји он само као систем назива, или кратко, као номенклатура, делом везана за родбинске односе, а делом и поглавито, за старост чланова једне и исте родбине. Па и израз „малајски“ није најпогоднији за њега. Номенклатура ова заступљена је особито на острву Хаваји, а исто тако и у области Микронезије. Оно што је код ње битно, може се дефинисати врло просто. Оно се састоји или се састојало, у томе, да човек с Хаваје оцем нпр. назива не само свога правога оца, већ и сваког човека, који би му према својој старости могао бити отац, једном речи, сваког човека прве старије генерације исте родбине. Исто тако назива он мајком не само своју рођену мајку, већ и сваку жену, која би му по годинама старости могла бити мајка. Браћом и сестрама зове он људе и жене своје сопствене, а синовима и кћерима прве млађе генерације, и то тако иде све до деда и бабе с једне, и унука и унуке с друге стране. 0 даљим генерацијама Хавајац не води више рачуна; прадед му је исто што и дед, праунук исто што и унук. Називи су дакле овога система врло просте природе. С човеком самим ми ћемо га у нашој шеми означити са ч стоје у истој генерацији браћа и сестре, изнад њега, као старија генерација, оцеви и мајке, још више деде и бабе, испод њега синови и кћери, још ниже

Порекло брака и породице