Ženski pokret

ћушком“. А што код т. зв. „малајског система сродности" чини понајвећма вероватним схватање, да горња номенклатура у опште не означава степене сродности, већ степене старости, то је друга једна појава, која је при овим дискусијама обично сметана с ума. Баш у оним областима наиме, у чијем је језику она заступљена, наилазимо ми и на једно уређење, где младићи и људи још од своје ране младости живе одвојено од жена и деце. Тоје установа тако званог „дома људи", у коме мушкарци живе заједнички са својим вршњацима, установа, која овде игра једну важну улогу, потиснув улогу породичне заједнице. Овде се пажња појединца управља, природно, пре свега на другове истога доба, с којима он у овоме дому понајчешће има и засебне одаје. На тај дакле начин т. зв. „малајски систем сродности“ не представља уопште никакав систем сродности већ само номенклатуру ступњева старости, засновану на социјалним условима живота. Ови услови чине да другови истога пола стоје у ужем међусобном додиру, но што је то случај између људи и жена. У „дому људи“ друг је истога оделења брат, друг првог старијег оделења отац. С њима појединац иде у лов, у рат. Из тога пак излази, да ове појаве не припадају најнижем ступњу културе. Исто тако, разуме се, није овим називом генерација искључен никакав облик брака као што би било погрешно и то ако би овде именима отац, мајка, брат и т. д. придавали појмове које за ове речи обично везујемо. Хипотеза, да је породици, било она организована на мон гамијској или полигамијској основи, предходио промискуитет, наслања се, као што је rope примећено, поред материнскога права и малајско-полинезијског давања имена према доба старости, још и на брак група, брак, при коме више људи заједнички држе више жена. И овај се узима, што у ствари на први поглед изгледа појмљиво, за прелазни стадијум између неограниченог полног општења за време живота у неуређеној хорди и ограничених брачних веза доцнијег времена. Али да би се одлучило, да ли је и у колико је могло бити таквог једног прелаза, морамо пре свега промотрити однос, у коме код оних народа, код којих „брак група“ постоји, овај стоји према осталим облицима брака. Ту међутим пре свега налазимо, да је овај брак један особити облик полигамије. Додуше, није он идентичан с нама готово једино

Порекло брака и породице