Ženski pokret

дужност издржавања и васпитања свог ванбрачног детета сведена je на врло благ и умерен степен. Истина, нека су законодавства покушала бити y томе погледу напреднија, као нпр. швајцарско, по коме отац, y случају ванбрачности претежно његовом кривицом, мора издржавати своје ванбрачно дете док оно не наврши 18. год.; затим немачко, по коме та дужност очева траје док дете не наврши 16. год., најзад донекле енглеско и наше . законодавство и др но све je то недовољно. Има законодавстава, која забрањују позакоњење ванбрачне деце од стране њихових родитеља. Тако енглеско и аустријско изрично забрањују да отац може ма на који начин позаконити своје ванбр. дете; док друга, међу којима и наше, то позакоњење дозвољавају. Старија законодавства, услед религиозно-етичког утицаја, слабо су водила рачуна о правном положају ванбрачне деце, те о законском наследном праву те деце није могло бити ни говора. Ta неправда увукла ce y сва законодавства, na ce y некима и до данас одржала. Први покушај поправке правног положаја ванбрачног детета учињен je y француском законодавству из доба Револуције, да би доцнијим законима тај положај био опет погоршан. Па и дан-данас, многа законо давства изрично поричу ванбрачној деци законско право наслеђа својих родитеља, ако нису позакоњена на оне начине на које им ce то право признаје (н.пр. наше [§ 409.], аустријско, румунско и друга зак.) Једино je француско законодавство, оно од 1793. a донекле и оно од 1804 r., покушало изједначити брачну и ванбрачну децу y томе погледу. Ако би, пак, родитељи оставили брачне деце, наследно право њихове ванбрачне деце није 6aш сасвим онемогућено, али je сведено иа доста мршав део родитељске заоставштине. Међутим кад знамо да ти закони (сем оног од 1912. г.) предвиђају свега два случаја (отмица и завођење), y којима je истраживање очинства било дозвољено разумљиво je, да je морао бити врло мали број тих срећника, који су могли постати наследници. У овом, скоро једнодушном порицању права наслеђа ванбрачној деци и лежи грешка односно аномалија садашњих законодавстава y регулисању правног положаја ванбрачне деце. Такав њихов одлучаи став могао би ce, можда, бранити поред осталрг и разним социално-економским разлозима, али питање

154

Женски Покрет