Ženski pokret

треба третирати поглавито на основи правичности и хуманости и с обзиром на природни принцип релативне једнакости. Ни правни положај ванбрачне матере није регулисан како би требало. Beћ смо рекли да y огромној већини случајева терет издржавања свог ванбрачног детета пада само на њу, као да je само она крива за детиње рођење. A материнске, односно y овим случајевима све родитељске дужности нису баш тако лаке и поред љубави које мајка tma за своје дете, нарочито кад je она сиромашна. Законодавства су хтела да јој тај терет донекле олакшају тиме, што би јој установљени отац давао извесну накнаду, како би своје ванбрачно дете могла лакше издржати и васпитати, Наравно, и y томе су законодавства различита. Док јој нека (швајцарско, енглеско и др.) признају право, да од свог заводника тражи накнаду штете за трошкове око порођаја и указивања прве помоћи детету дотле друга (наше, аустријско и др.) не познају накнаду трошкова око порођаја и осталих трошкова проузрокованих порођајем. Најзад ваља напоменути и то, да једино швајцарски законик признаје ванбрачној матери, поред права на накнаду. разних трошкова, и право на новчану репарацију моралне штете; исто право требала би она да има и по нашем законодавству (§ 8.2. г. з., §§ 213. и 215. каз. зак. и § 305 каз. суд. поступка). IV ПОЈАМ ЕТИКЕ И ЕТИЧКИ ПОЛОЖАЈ ВАНБРАЧНЕ МАТЕРЕ И ВАНБРАЧНОГ ДЕТЕТА. Етику науку о моралу или филозофију воље чине правила, која постоје прво y свести појединаца као норме воље и мерила субјективних вредности, затим ce трансформишу y једн"у општу друштвену свест, која постоји за себе као ауторитет. Са гледишта те опште свести расматрају се поступци човека као Друштвене јединке, с обзиром на њихове мотиве и циљеве, те сe са тог гледишта доноси суд о њима. И ако ce ne косе са друштвеном свешћу о томе како човек дела a како би требало да дела, поступак ће наићи на похвалу и одобравање; иначе ће ce жигосати и осудити као зло по друштво штетно.

155

4

Правни и етички положај ванбрачне матере и ванбрачног детета