Ženski pokret

донекле оправдана бојазан због опасности која прети браку. И један Француз, посматрајући данашње стање мешања полова, дошао je до ових закључака; 1) брак je постао нестабилнији услед пораста развода; 2) појам слободне љубави хвата све више маха, и 3) последица тога je депопулација. Ови су закључци доста тачни. Зато брак, као основна друштвена ћелија, мора постојати и кao изврсна школа за морално и социално васпитање и као установа коју захтевају не религиозни, већ погл a вито социално-економско-психолошки разлози. Сама природа упућује човека на брачни живот, јер je то једини начин да себи осигура ону основну и најпотребнију узајамност у борби за опстанак. По своме инстинкту човек тежи да има једну своју приватн y сферу, у којој ће ce осетити мало самосталнијим и комотнијим, a тo јe, свакојако, породица заснована на браку. Сем тога и други, као што напред рекосмо, социални, психолошки, економски, физиолошки, хигијенски и др. разлози говоре y прилог установе брака. Брак, дакле, мора постојати Данас ce може највише замерити црквеном браку, као донекле узроку ea овако данашње брачно стање, и њега би требало апсолутно напустити. Јер разлози, са којих je црква завела и написала брак, a световни закони ту њену установу прихватили, од прилике су ови. Човек није животиња већ разумно биће, и он треба да заслужи спасење и вечан живот на оном свету; к заслужиће их само онда, ако буде радио онако како црква учи. Црква, пак, учи, поред осталог, да човек треба да задовољава своје полне страсти y оној форми коју она, црква, благослови, a та je форма једино брак. Међутим, такво учење може данас изгледати, донекле, смешно, пошто би ce могло поставити, истина смело али опет умесно и могуће питање: да ли je творац идеологије хришћанства и први и највећи његов поборник рођен y браку или ванбрачно? Пошто je данас немогуће утврдити његово брачно порекло, то хришћанска теза о браку сама себе онемогућава. За то бп требало завести обавезан грађански брак y државама y којима још није заведен. Религиозне церемоније у браку треба да буду апсолутно приватна ствар, која ce не тиче ни друштва ни државе. Јер само на тај ce начин може постићи правилна подела дужности између супружника и једнакост y правном и социалном погледу што и одговара новијим покретима за еманципацију жене и њено правно из-

4

Правни и етички положај ванбрачне матере и ванорачног детета

161