Ženski pokret

женом и децом породицу. На супрот томе Bachofen je, на основу забележака неких писаца Старога Века, поставио хипотезу, по којој je првобитно владало слободно и неограничено мешање полова, те je човек могао претендовати на сваку жену — т. зв. теорија промискуитета. Прва хипотеза мора пасти, јер je немогуће замислити да je човек био толико савршен y она доба, када су његов разум и његова свест били тако рећи на животињском ступњу развића. Друга, Bachofen ова, можда би ce могла одржати ако ce модификује у том смислу, што je постојало извесних ограничења y полном мешању, условљеном понајпре избором и допадањем, на којима ce заснивала нека врста пролазног, привременог брака, који je трајао само дотле док ce супружници не засите једно другог, па ce затим растану. Кад ce томе дода и појава осећања љубоморе код човека, као последице допадања и воље имати извесну жену може ce с разлогом закључити, да je полно мешање тога доба било донекле ограничено. До тога je сигурно дошао и Lubbock кад каже: „Нема противног разлога закључку, да je поред oпштег брака постојао и појединачни“. При том релативно ограниченом мешању полова, деца су припадала својој матери и њеној родбини, која их je одгајивала и им a ла, власт над њи м a ; отац y таквој заједници није имао приступа ни власти. Доцније, са сталним одсељавањем и обрађивањем земље, код човека ce јавља жеља да пад женом трајно и самостално господари, да je апсолутна власт y своме обиталишту; тако je постала патријархална породица, a породице су ce груписавале y племена на крвној и верској основи. Из разних узрока (пролазна несташица женских, забрана полног општења између крвно сродних лица и др.) између група и племена јавила ce отмица жена. Отета жена долазила je под неограннчену власт онога који ју je запленио. Отмица je, пак, повлачила собом крвну освету која je доцније, да би ce избегла, била замењена давањем економских вредности од стране просца родбини девојачкој; тако je постао „куповни брак“, јер je жена изједначивана са осталом робом која ce може продавати и куповати. То давање економских вредности зачетак je данашњег мираза, само y обрнутом смислу, јер ce доцније уобичајило, да те исте вредности иду као дарови уз испрошену девојку.

4

Пр шни и етички положај ванбрачне матере и ваибрачног детета

147