Ženski pokret

не чекамо да дођу и деца, него супружнике, без великих сметњи од стране позваних и непозваних, пустити да се мирно разиђу. Бар сад смо имали примера да видимо, како су се брзо кидале лабилне везе без обзира на децу, чија је то највећа трагедија. Наша млада жена, донекле смирена, али не и измирена и задовољна својим душевним стањем, постаје „носећа“, или како се то каже „трудна“. Сад јој је потребна хигијена трудне жене и хигијена одојчета, а о томе јој никад нико није ништа говорио. Код мужа не може да нађе никакве потпоре, јер ни он сам ништа о томе не зна, а често пута стид јој не да, да се за савете обрати оној која јој је најближа, својој мајци, ако је има, а камо ли лекару, који би је заиста најбоље обавестио. И резултат тога неваспитања и необавештавања на време, тога незнања, јесу смртни случајеви на порођају и инфекција по порођају као и смртност одојчади, о чему нам статистика пружа страховите податке. Наша млада жена рађа здраво дете, а она, не негујући своја прса онако како је потребно не може, да храни сама своје дете, јер су се појавиле компликације на њој још у бабињама. Болест тешка, од које једва остаје жива. Али са дететом нова невоља. Ми сви из искуства знамо, да је најбоље, најздравије и најлакше и за дете и за матер, кад га мати сама храни, а да вештачко храњење изазива у дечјем стомаку и цревима разне катаре, који су често судбоносни по живот детета, као и за његово развиће, ако их срећно преболи. За ово не треба да вам наводим примере, јер су ствари јасне и очигледне, а ми смо их сви у животу и чули и видели. Једно бих хтела само да напоменем: да је највећи грех мајке према детету, кад га може сама да храни, а то не чини ма из каквих разлога, а нарочито, ако је тај разлог сујета. После њених патњи са првим дететом, долази друго дете у размаку од 3—4 године. Она сад са стеченим искуством пролази врло добро. Здрава је. Сама храни своје дете. Матерински инстинкт толико је пробуђен и јак у њој, да она прелази преко свих својих разочарења, јер их је можда и од себе саме дубоко скрила негде у својој души, трудећи се да никад не мисли на њих. Примерна је супруга и одлична мајка. Ја мислим да су многе жене, да не кажем све које данас овде видим, ово потпуно разумеле. Али исто тако верујем.

196

Женски Покрет