Ženski pokret

једнице, од живих људских створова начините мумије, које у свему зависе од воље и ћуди онога чијим потребама и прохтевима служе. И зашто да се, најзад, сакривање лица и неинтелигентно и ружно сакривање од лепог честитог слободног живота, који човека развија и подиже, идентификује са моралом, а откривање и ступање у јаван живот са неморалом муслиманке? Ми остале европљанке које нескривене живимо и учествујемо гдегод можемо у животу ван куће треба ли зато да будемо сматране од муслимана као рушиоци чедности и морала? А има међу нашим муслимаикама способних за виши и шири живот, само још страшљиво ћуте. Имамо из прве половине прошлог века лепу народну песму једне од њих Умихане Ћујдине поред других знакова о њиховој способности. Па ипак чим их позовете на сарадњу за какав посао од ширег значаја, који није од интереса непосредног за њихов дом и захтева јавно слободно иступање одмах чујете: „Не, не! Ми то не можемо... то неће успети...“ заврше као налазећи добру одбрану у последњим речима. Покривање лица није верски пропис. Мухамед је препоручивао учење и жени као и човеку. Само неколико векова после њега жене муслиманке су биле професори високих школа, судије, уметнице и владарке, па и војни команданти. Бојажљивост наше муслиманке објашњава се дуговековним начином живота присилним најпре, после по навици, али се ипак питамо мало с тугом: па докле ћe то тако ићи у данашњем времену кад свет на све стране стреса ланце ропства, кад се њихова сестра по вери у другим земљама готово нагло, снажно и свесно диже. и кад виде нас много слободније да још веће слободе тражимо. И то широм целога света и добијамо их, јер су и то ипак само битне, основне слободе за свако нормално људско биће. Теши нас сазнање да се међу млађим интелигентним муслиманима ствара све јаче уверење о недостојности положаја њихове жене, и да настоје и сами писаном и живом речи унеколико да утичу да се то измени. Жени муслиманки треба развијати свест да мора да учи и да се спрема за живот: да су и оне чланови опште заједнице, и читавог човечанства и да могу да дају за заједницу оно, што само жена може дати, а што је до данас услед несуделовања жене делом недостајало и чинило јавни живот штурим и суровим 1 )

Радунка Анђелковић

1) Литература: Oв, емансипац. мусулм. жешц. Олга Лебецевн. Вот Ogldu: Tiirk. Frauen, коран, дневни листови ит.д.

360

Женски Покрст

8