Ženski pokret

Тако миришљаве ствари не пењу се често на наш спрат рекох својој газдарици. Пењу се, али не у наш стан. И она ми је причала да девојчица има богатог ујака који ће јој зацело дати и мираза, и како изгледа он ову стару не трпи, јер „никад неће да дође, а много којешта шаље“. А и то ти је неки намћор, та жена, никад јој речи ишчупати не можеш, Има у свету свакојаких породичних распри. Шта ме се то тиче? Али брескве су изванредне. Једне недеље дође млада девојка из шетње сва у бело обучена. Била је лепа као почетак пролећа. Ја је у мислима сравних са ђурђевком, и зовнух је да је видим. Има у њеноме погледу нечега уплашеног, има у њеном понашању према мени нечега чудног: као да би хтела да ме воли, а не сме. Врло лепа хаљина! рекох. — Од ујака зацело. Да... и бледо девојче поцрвене и окрете главу на другу страну (несвестан покрет свих нас који црвенимо). — Ви волите лепо одело? Ја волим све лепо, али кад немам ништа друго, онда одело. Она је интелигентна. Зажелех да јој загледам у душу. Ухватих је за руку и окретох себи. Рука јој је дрхтала. Причајте ми нешто о вашем ујаку. Волите га зацело много ? Она страховито пребледе, баци ми један брз испитујући поглед и хтеде да истргне руку из моје. Ја је стегох и привукох себи. Уплашено рекох: Шта је вама ? Ви нисте добро чули. Питала сам вас волите ли ујака. Не волим... рече она малаксало са изразом очајне одлучности. Каква је то трагедија ? Можда хоће да је уда за некога кога она не воли? Зашто? Хоћете ли да ми кажете да вам буде лакше? питала сам нежно и срдачно. Ах, молим вас, не питајте никад. Вас не могу да лажем... а не би ми било лакше. Не питајте никад никога за мене. Она истрже руку, побеже у кућу, гушећи се и закључа врата.

376

Женски Покрет

8