Ženski pokret

негативни су непријатељски. Само Платон, највиши дух античког времена, има о њој мишљење сасвим супротно уобичајеном схватању онога доба, мишљење тако далековидо, да и данас може да буде интересантно, напредно и блиско. Неразвијени менталитет и харемски скучени живот просечне атинске жене убедљиво је истакао Ксенофон једним примером. Исхомахосова жена је у ствари сасвим неизрађено, дивље дете; мати ју је научила једино томе, да се неограничено покорава вољи свога мужа. Савршено без инициативе, она оставља робињама сав кућевни посао, а сама је заузета поглавито улепшавањем и шминкањем, јер је једина њена тежња да спољашњошћу што више привеже за себе мужа. 1 ) Револт због овако кукавног начина живота и образовања својих сународница изражава најумнија и најнапреднија Гркиња Аспазија, у диалогу истог имена сократовца Есхина. Далеко слободније него Атињанке живеле су Спартанке, најеманципованије између жена старе Грчке. Ваља одмах напоменути да је тип спартанске жене, по свој прилици, послужио као модел Платону за развијање његових широких погледа о улози жене у држави који су, изнад свега онога чиме је он могао да се инспирише у Атини. 2 ) Питање о еманципацији жене код Платона нераскидљиво је срасло за његову интелектуалну конструкцију једне идеалне државе, коју је дао у свима појединостима у диалогу Држава (Respublica, ло/.ima). Јер главни интерес Платонов управљен је био на државу: за њега, Политика је проширена Етика, а дужност сваког грађанина је да се посвети држави; од тога не чине изузетак чак ни филозофи. А најсавршенији облик владавине јесте онај где владају филозофи, дакле софократија: друштво ћe бити срећно тек кад његови владари постану филозофи, или кад филозофи постану владари. 3 ) Дакле немогуће је издвојити срж Платонове теорије о женама из његове опште политичке доктрине, а не онепотпунити је. Целине и заобљености ради даћемо је онакву каква је она на извору, по могућству не реметећи драмски тон експозиције Платонове. У петој књизи Државе два Платонова брата лагано протестују што Сократ није расветлио један важан део свога изла-

1) Хеп. Оесоп ., VII, 4. 2 ) Највећи продукти Атине, Платон и Аристотело, сматрали су спартанско друштвено уређење за целисходније од атинског. 3 ) Respublica, VI.

8

О еманципацији жена код Платона

341