Ženski pokret

гања о уређењу државе. Јер, веле они, није им остало неопажено да је он казао како ћe у новој држави постојати заједница жена и деце. Глаукон и Адеимантос, две личности диалога, наваљују да се неодложно реши питање о женама и о породици, као врло актуелно. Платонов Сократ се мало устеже; расправљање ће повући за собом друга питања, а и његови неочекивани предлози изгледаће неизводљиви и чудни. Најзад се ипак одлучује да каже своју концепцију: пре свега, женама се мора дати право да учествују у свима службама у којима учествују људи из прва два сталежа идеалне државе (а у њој, по Платоновој замисли, постоје три сталежа: државнички, војнички и занатлијски са земљорадничким). А ако жене треба да служе истим циљевима којима људи, онда се оне морају и образовати исто као људи. Дакле и жене морају да уче музику и гимнастику. Гимнастиком ће очеличити тело, а музиком ћe култивисати душу; управо, музику ћe учити да не би гимнастиком постале сувише сурове, а гимнастику да не би музиком постале сувише меке. Исто тако жене треба да се вежбају и у ратној вештини. Рећи ћe се, можда, да је ово последње противно обичају, и зато смешно, али Сократ мисли да се треба одупрети навици и ономе што је уобичајено, јер је недавно још Грцима изгледало срамно и смешно оно што сад само још варварима такво изгледа. Пошто је осетио да је се постепено сасвим удаљио од онога што његовим саговорницима може да буде схватљиво, Платонов Сократ сад покушава да диалектичким рашчлањавањем обвије своју теорију приступачношћу. Да ли је природа жене таква да она може да учествује у свима пословима човековим, или да ли можда не може ни у једном, или може у једнима, а у другима не може, и у коју од ових класа спадају ратне дужности? Да ли се жена по својој природи битно разликује од човека? Могла би се ставити ова објекција јер „вештина противречена има велику снагу“: сви су се, раније, сложили да разне природе треба да се баве разним стварима; међутим (ако се прими да је природа човека и жене различита) сад се слажу у томе да разне природе морају да се баве истим стварима. У ствари, не постоји ни један посао за жену као жену, нити за човека као човека, јер су међу оба рода природне способности на исти начин подељене; зато жена може да врши све послове које и човек, али је у свима њима жена слабија него човек. Жене ћe, дакле, моћи да се вежбају у борилиштима, јер ће се, у место хаљином, заогрнути

342

Женски Покрет